Osnove sistema PDV-a - Minimax - internet knjigovodstveni i poslovni program (RS)

Osnove sistema PDV-a

pdv knjigovođa

Da li vam se čini da je sistem PDV-a poseban svet, u kojem važe vama nepoznata pravila? Da li vas zbunjuje ko i kada obračunava ovaj porez, i kako on utiče na vaše poslovanje?

I šta je uopšte “dodata vrednost” koja se spominje u nazivu ovog poreza?

Svaki učesnik u privredi “dodaje” određenu vrednost u dobro ili uslugu u lancu prodaje.

Proizvođač šibica kupuje materijal od prodavca drveta, obrađuje ga i prodaje gotovu šibicu svom kupcu po ceni većoj od vrednosti samih inputa proizvodnje.

Razlika između vrednosti koju su kupci spremni da plate proizvođaču šibica i vrednosti svih materijala koje je proizvođač nabavio radi proizvodnje predstavlja dodatu vrednost u smislu naše današnje teme.

Porez na dodatu vrednost nastoji da oporezuje svakog učesnika u prometu opterećujući samo iznos vrednosti koju je on dodao u lancu privrede.

Kako to praktično izgleda?

Proizvođač šibica kupuje drvo za izradu šibica po ceni od 50 dinara (radi ilustracije isključićemo sve druge materijale i troškove proizvodnje) a gotov proizvod prodaje po ceni od 100 dinara. Dodata vrednost u našem primeru iznosi 50 dinara (100-50). Ovaj iznos treba da bude predmet poreza.

Ovo se sprovodi tako što proizvođač u računu koji izdaje prilikom prodaje šibica obračunava porez na vrednost šibice. Opšta stopa poreza na dodatu vrednost iznosi 20% i mi ćemo u našem primeru pretpostaviti da se ona primenjuje na sve transakcije.

Proizvođač prikazuje sledeće podatke u računu:

Vrednost šibica bez PDV-a ……………… 100,00 dinara
PDV (po stopi od 20%) …………………… 20,00 dinara
Ukupno sa PDV-om ……………………….. 120,00 dinara

U isto vreme, proizvođač šibica raspolaže fakturom svog dobavljača za material koja glasi:

Vrednost materijala bez PDV-a ………. 50,00 dinara
PDV (po stopi od 20%) ………………….. 10,00 dinara
Ukupno sa PDV-om ………………………. 60,00 dinara

PDV iskazan u izdatom računu predstavlja obavezu, a PDV iskazan u računu dobavljača prethodni PDV kojim se može umanjiti obaveza. Njega nazivamo prethodnim (odbitnim) PDV-om.

Proizvođač šibica na kraju meseca izvršiće obračun PDV-a tako što će od PDV obaveze oduzeti odbitni PDV.

U našem primeru, obračun PDV-a pokazuje da proizvođač šibica treba da plati 10,00 dinara PDV-a (20,00 dinara – 10,00 dinara).

A kako u realnosti funkcioniše svet PDV-a?

Za razliku od našeg jednostavnog primera, u realnosti, poreski obveznici retko imaju po jedan ulazni i jedan izlazni račun. Kako bi obračunali PDV obavezu, oni će sabrati iznose PDV-a iskazane u izdatim računima a zatim ovaj zbir umanjiti za sumu poreza iz računa svojih dobavljača za koji su ostvarili pravo na odbitak.

Dakle, obračun poreza na svaki pojedinačni promet vrši se u računima koje izdaju prodavci.

Sa druge strane, iznos poreza koji treba da plati svaka firma vrši se na kraju poreskog perioda (meseca ili tromesečja) na osnovu poreza iz primljenih i izdatih računa.

Poreska obaveza za jedan poreski period (mesec ili tromesečje) utvrđuje se po sledećoj formuli:

PDV obaveza = PDV prikazan u izdatim računima u jednom mesecu/tromesečju – PDV prikazan u primljenim računima (na koje obveznik ima pravo odbitka) u jednom mesecu/tromesečju

Ipak, neće svaka firma prilikom svakog prometa (prodaje dobara ili usluga) obračunati PDV.

PDV u izdatom računu ne obračunavaju (ne prikazuju):

  • Firme koje nisu obveznici PDV-a (promet je neoporeziv – uopšte nije predmet poreza)
  • Firme koje fakturišu dobra koja se izvoze (promet je oslobođen – promet jeste predmet poreza ali je Zakonom propisano oslobođenje uz ispunjenje određenih uslova)
  • Firme koje fakturišu usluge za koje se smatra da je mesto prometa inostranstvo (još jedan vid neoporezivog prometa)
  • Firme koje fakturišu promet koji je po nekom drugom osnovu oslobođen poreza ili nije predmet oporezivanja

Ni sa druge strane znaka minus neće se pronaći PDV iz svakog računa dobavljača.

PDV iz primljenog računa, firma neće moći da odbije ako nisu ispunjeni opšti uslovi za odbitak prethodnog poreza koji su propisani Zakonom o porezu na dodatu vrednost.

Opšti uslovi za odbitak PDV-a iz računa dobavljača su:

  • Da je primalac dobara i usluga poreski obveznik (da je u sistemu PDV-a)
  • Da se nabavka vrši za potrebe oporezivog prometa (nabavka se vrši zarad dalje prodaje sa PDV-om)
  • Da firma poseduje ispravan račun dobavljača u kojem je obračunat prethodni PDV

Zakonom o porezu na dodatu vrednost propisani su određeni (specifični) slučajevi u kojima poreski obveznik (firma u sistemu PDV-a) nema pravo na odbitak PDV-a, čak i kada ispuni gore navedene, opšte uslove za odbitak PDV-a.

Najčešći među njima su:

  • Izdaci za reprezentaciju, i
  • Izdaci u vezi sa putničkim vozilima.

Zakonom o porezu na dodatu vrednost propisani su brojni izuzeci od opštih pravila.

Neki od njih ogledaju se u vremenu u kojem nastaje poreska obaveza (prilikom prodaje ili prilikom naplate), neke u licu koje je dužno da plati porez (prodavac, kupac ili treće lice). Određene transakcije definisane su kao neoporezive ili oslobođene, pa se prilikom njihovog prometa ne vrši obračun PDV-a.

U svim ovim momentima ogleda se kompleksnost Zakona o PDV-u koji direktno utiče na obračun PDV-a koji vrše poreski obveznici. Naročitu težinu ovoj temi daje pregled obračuna PDV – obrazac koji će poreski obveznici prvi put popunjavati i predavati Poreskoj upravi od sredine ove godine.

Da bi bili spremni da ispravno popune ovaj obrazac, poreski obveznici moraju da upoznaju kako opšta pravila tako i sve finese koje propisuje Zakon o porezu na dodatu vrednost. A pored toga, informisanost na ovu temu je veoma važna, pa se i mi uvek tu da Vam pružimo relevantne informacije. Pratite Minimax blog i budite u toku!

Povezane vesti