Milena Rančić je poslednjih devet godina vlasnica Agencije za pružanje knjigovodstvenih usluga „Consilier“. Skoro toliko dugo je i korisnica računovodstvenog programa „Minimax“. Njena iskustva govore da je „Minimax“ danas njen glavni saveznik u poslovanju sa klijentima, mahom prodajama i veleprodajama. Milena sa nama deli iskustvo o tome kako je izgledao njen period prilagođavanja na program, koliko joj „Minimax“ štedi vreme i koje prednosti programa olakšavaju njen svakodnevni rad sa klijentima.
– Računovodstvenim poslovima i poreskim savetovanjem bavimo se od 2013. godine. Pored pružanja kompletne usluge, trudimo se i da klijentima izađemo u susret za dodatne usluge koje su usko vezane za računovodstvene poslove kako bi na jednom mestu dobili sve što im je potrebno za uspešno i odgovorno poslovanje. Agencija je manjeg formata, ima svega nekoliko zaposlenih, ali to i jeste jedan od ciljeva, ako pričamo o razvoju. Cilj agencije je da uvek imamo manji broj kvalitetnih klijenata kojima ćemo uspeti da pružimo kompletnu uslugu i u potpunosti im se posvetimo. Nije u planu da ikada prerastemo u agenciju koja će da prihvati previše klijenata i da ima previše zaposlenih, jer smatram da bi se na taj način narušio kvalitet rada. Sama ne bih mogla da ispratim sve klijente, koliko god imala zaposlenih, a to ne smatram odgovornim, kaže Milena Rančić na početku razgovora.
– Agencija pruža usluge širokom spektru delatnosti. Postoje i one usluge koje ne uzimamo jer smatramo da ne možemo da se bavimo nekim specifičnim delatnostima tako da možemo da ispratimo sve zakonske izmene oko njih, a takvi su građevina, maloprodaje, delatnosti koje zahtevaju posebne dozvole kao što je rad sa gorivom, akciznim proizvodima. Tu vrstu poslovanja prati obimna dokumentacija za čiji pravilan unos bi i sami klijenti morali da se obuče. Jer, princip našeg rada je da računovodstvo radimo sa našim klijentima, što nam konkretno „Minimax“ program i omogućava. Naši klijenti ubacuju svoj deo dokumentacije a mi obrađujemo drugi deo i gledamo da sve to bude ispravno, poreski i računovodstveno. Cilj agencije je da se jedan dokument ne ubacuje dva puta – ne samo u našoj agenciji, nego i između nas i klijenata. U radu sa maloprodajama je to jako teško, jer bismo morali da obučimo sve ljude koji tamo rade, da znaju i da imaju vremena da ubace svu tu obimnu dokumentaciju u naš knjigovodstveni program, kako bi mi mogli da radimo dalje.
Minimax: Ako se prisetite Vaših početaka rada u „Minimax“ programu, kako je to izgledalo?
– „Minimax“ program koristim od 2014. godine. Tada je još bio program u razvoju i prilično nov na našem tržištu, međutim, ono što mi se odmah svidelo jeste to što je reč o onlajn verziji koja me ne vezuje fizički za kancelariju. Osim toga, velika prednost za mene je bila to da podatke ne čuvam ja na svom hardu, već se oni čuvaju u „cloudu“. To mi se uvek činilo bezbednijim nego da podaci budu na bilo kom fizičkom disku jer mi se ranije, sa prethodnim programom, dešavalo da u program uđe virus, da se podaci unište, da ne mogu da ih vratim, ili da vraćanje zahteva dodatno plaćanje i puno vremena. To je veliki stres koji mi, knjigovođe, ne smemo sebi da dozvolimo. Ujedno je to bio i primarni razlog još te 2014. godine, da počnem da koristim „Minimax“.
Minimax: Koje biste prednosti programa posebno istakli?
– S obzirom na to da dugo koristim „Minimax“, svedok sam toga da se kroz sve ove godine neprestano razvijao. Dopada mi se to što se konstantno radi na unapređenju programa, što njihov tim i podrška prate sve modernizacije našeg poslovanja – čak su u mnogim situacijama i korak pre novina. Računovodstvo se poslednjih godina mnogo modernizovalo i mi smo u obavezi da prihvatimo te promene. Poznato je da je još 2014. godine počelo elektronsko podnošenje svih poreskih prijava, prijava radnika, završnih računa, i mislim da danas ne postoji nijedna prijava koja može da se podnosi drugim putem osim elektronski. Zato je izuzetno važno da program koji koristimo u računovodstvu sve to i podrži tako da nam što više olakša i skrati prenos podataka koje mi unesemo u program i sve elektronske servise. Ono što bih takođe istakla kao veliku prednost „Minimaxa“ jeste veliki broj dodatnih evidencija kao na primer „službeni putevi“, zatim odlična „evidencija rada“ kroz koju imamo dobre i tačne radne liste, „blagajnički dnevnik“ koji je kompletan i koji prolazi kod poreskih inspekcija kao tačan. Program nam daje mogućnost uvođenja izvoda iz xml formata, mogućnost izvođenja naloga za prenos u svim varijantama za svaku banku tako da možemo da ih prenesemo u elektronsko bankarstvo. Dakle, pričam sve ovo jer nemaju svi drugi programi ovakve pogodnosti.
Minimax: Koliko vam je vremena bilo potrebno da se prilagodite programu?
– Vrlo malo vremena. To je još jedna prednost „Minimaxa“, što je vrlo „userfriendly“. Vrlo je lako naučiti da se radi u njemu, za razliku od mnogih drugih programa u kojima sam radila i još uvek radim zbog nekih klijenata koji imaju svoje programe. Trenutno radim u pet programa, a „Minimax“ je ubedljivo najjednostavniji program za rad koji sam do sada imala priliku da probam. Sve je na jednom mestu i navodi vas šta treba da radite. Druga izuzetno dobra stvar jeste podrška ovog programa. Ukoliko zastanete na bilo kojoj poziciji u „Minimaxu“, na istoj toj strani imate video, tutorijal, vrlo jednostavna tekstualna objašnjenja kako da rešite problem. I to je ono što je odlično jer retko imamo potrebu da kontaktiramo podršku kada naiđemo na problem zbog toga što volimo da ga rešimo odmah. Zahvaljujući savetima i objašnjenjima koje program sadrži, u 99% slučajeva uopšte ne moramo da kontaktiramo podršku.
Minimax: S obzirom na to da je „Minimax“ dostupan i u mobilnoj verziji, koliko Vam to znači?
– Mi koji radimo u agencijama vrlo malo koristimo mobilnu verziju iako je imamo instaliranu. Ta opcija je više korisna našim klijentima. Sve više klijenata prebacujem da budu korisnici „Minimaxa“ kako bi i oni i ja mogli da koristimo istu bazu u isto vreme – oni da ubacuju svoj deo podataka, a s druge strane, da u svakom trenutku imaju uvid u evidenciju našeg knjiženja. Dostupnost na mobilnim uređajima je velika prednost za klijente jer tako mogu da prate važne podatke – dugovanja prema dobavljačima, potraživanja od kupaca, očekivane uplate i slično, a to je nešto što je jednom privredniku važno da bude dostupno 24 sata dnevno, gde god da se nalazi. Mi to manje koristimo jer smo uvek u kancelarijama i sve završavamo na računaru.
BORBA ZA PRAVA PREDUZETNICA: „SITUACIJA JE VRLO NEPOŠTENA“
Osim što je uspešna preduzetnica i vlasnica računovodstvene agencije, Milena Rančić je i predsednica skupštine Udruženja računovođa i knjigovođa Srbije URIKS. Pored toga, ispred udruženja „Digitalna zajednica“ bori se za prava preduzetnica koje su u situacijama trudničkog i porodiljskog odsustva, po postojećim zakonima uskraćene za prava kakva imaju zaposlene žene.
– Problem sa porodiljskim bolovanjem je počeo kada se promenio Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom. Preduzetnicama su oduzeta gotovo sva prava koja su imale pre 2018. godine, bez ikakvog objašnjenja zašto se to desilo. Njima je oduzeto pravo da dobijaju refundaciju doprinosa za vreme porodiljskog bolovanja, zatim pravo da imaju duže od godinu dana porodiljskog za treće ili svako sledeće dete za razliku od zaposlenih žena koje imaju dve godine, oduzeto im je pravo da suprug preuzme negu deteta nakon trećeg meseca od porođaja. Tu smo se onda povezali sa trudničkim bolovanjem, odnosno održavanjem trudnoće koje nije promenjeno od 2018. godine ali je već dugo nepravedno prema preduzetnicama, u tom smislu da, ako one ostave svoju radnju otvorenu a zaposle poslovođu koji će raditi umesto njih, dobijaju refundaciju samo u visini polovine zarade. Zato se udruženje „Digitalna zajednica“ povezalo sa Udruženjem „Mame su zakon“ koje se već godinama bore za bolja prava svih žena, i preduzetnica i zaposlenih, i pokrenuli inicijativu „I preduzetnice su mame“. Mene su kontaktirali kako bih bila portparol jer poznajem računovodstvenu pozadinu svega toga, razumem kako se dolazi do iznosa koji svaka kategorija žena prima i razumem kako je došlo do promene da su preduzetnice odjednom oštećene. Cela politika naše države godinama naglašava da bi preduzetništvo, a posebno žensko, trebalo da se pojača, zatim se toliko priča o natalitetu, stvara se pritisak da su žene te koje ne žele da povećaju natalitet, a onda dođete u situaciju da ste uradili to što država zagovara, otvorili ste preduzetničku radnju, ostali ste u drugom stanju i nakon toga dobijete mesečnu naknadu od 5.000 dinara od koje treba da izdržavate sebe i bebu u narednih dvanaest meseci. I da, po svoj prilici, nastavite da poslujete jer nemate sredstava nikoga da zaposlite. Situacija je vrlo nepoštena. Dobili smo reakcije u nadležnom ministarstvu, tapšali su nas po ramenu, a mi čekamo da prođu izbori i da se formira nova Vlada kako bismo nastavili našu borbu, kaže Milena Rančić.