Obratite pažnju: Kada doprinose plaća poslodavac, a kada RFZO?

Zaposleni u Srbiji često su zabrinuti oko toga da li poslodavac za njih uplaćuje doprinose. Šta su zapravo doprinosi i čemu služe?

Uplatom doprinosa finansira se socijalno osiguranje, to jest osiguravaju se finansijska sredstva za ostvarivanje prava iz penzijsko-invalidskog i zdravstvenog osiguranja, kao i osiguranja za slučaj nezaposlenosti. Ova tri vida osiguranja spadaju u socijalno osiguranje. Socijalno osiguranje obezbeđuje zdravstvenu zaštitu i materijalna davanja za slučaj: bolesti (zdravstveno osiguranje), starost, invalidnost, smrti (penzijsko i inalidsko osiguranje) i nezaposlenosti (osiguranje za slučaj nezaposlenosti).

Socijalno osiguranje funkcioniše na principu obaveznosti, pošto doprinose za socijalno osiguranje plaćaju sva radno angažovana lica, i principu solidarnosti, jer doprinose uplaćuju svi, a prava ostvaruju samo oni kod kojih nastupi neki od socijalnih rizika.

Socijalno osiguranje može biti dobrovoljno i obavezno. Obavezno socijalno osiguranje obuhvata sve koji rade na bilo koji način. Zakonska je obaveza svih radno angažovanih lica (zaposleni, preduzetnici, poljoprivrednici itd) da uplaćuju doprinose osiguranja u odgovarajuće fondove, iz kojih se potom finansira ostvarivanje prava iz socijalnog osiguranja, kao što su prava na zdravstvenu zaštitu, penziju itd.

Kao što smo rekli, u pravnom sistemu Republike Srbije postoje tri vida obaveznog socijalnog osiguranja – penzijsko i invalidsko, zdravstveno, kao i osiguranje za slučaj nezaposlenosti. Shodno navedenim vidovima obaveznog socijalnog osiguranja kod nas postoje tri vrste doprinosa: za zdravstveno osiguranje, penziono i invalidsko osiguranje i za osiguranje u slučaju nezaposlenosti. Koja se prava ostvaruju uplatom doprinosa i čija obaveza je uplata doprinosa?

Prava iz socijalnog osiguranja

Sistemski zakon u oblasti penzijskog i invalidskog osiguranja jeste Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju. Prema ovom zakonu osigurana lica i članovi njihovih porodica mogu ostvariti sledeća prava: za slučaj starosti-starosnu penziju; za slučaj invalidnosti-invalidsku penziju; za slučaj smrti-porodičnu penziju; za slučaj telesnog oštećenja prouzrokovanog povredom na radu ili profesionalnom bolešću-novčanu naknadu za telesno oštećenje i za slučaj potrebe za pomoći i negom drugog lica-novčanu naknadu za pomoć i negu drugog lica. Navedena prava se ostvaruju kod Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (RFPiO). Doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje predstavljaju “prihod” ovog Fonda i njime se finansira ostvarivanje ovih prava.

Sistemski zakon u oblasti zdravstvenog osiguranja jeste Zakon o zdravstvenom osiguranju. Prema ovom zakonu osiguranja lica i članovi njihovih porodica mogu ostvariti sledeća prava za slučaj bolesti: pravo na zdravstvenu zaštitu, pravo na naknadu zarade, odnosno naknadu plate za vreme privremene sprečenosti za rad i pravo na naknadu troškova prevoza u vezi sa korišćenjem zdravstvene zaštite.

Sistemski zakon u oblasti osiguranja za slučaj nezaposlenosti jeste Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti. Prema ovom zakonu osigurana lica i članovi njihovih porodica mogu za slučaj nezaposlenosti ostvariti pravo na novčanu naknadu za nezaposlena lica kod Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ).

Doprinosi

Osnovni izvor finansiranja svih vidova obaveznog socijalnog osiguranja predstavljaju doprinosi. Uplatom propisanih doprinosa formiraju se sredstva kojima Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, Republički fond za zdravstveno osiguranje i Nacionalna služba za zapošljavanje obezbeđuju ostvarivanje prava. Kontrolu obračunavanja i plaćanja doprinosa u Republici Srbiji vrši Poreska uprava, kao organ uprave u sastavu Ministarstva finansija.

Institut doprinosa za sve vidove socijalnog osiguranja kod nas je uređen Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. Ovim zakonom utvrđeno je ko je sve obavezan da obračunava i plaća doprinose, na koju osnovicu i po kojoj stopi, način obračunavanja i plaćanja doprinosa itd. Doprinose plaćaju zaposlena lica, preduzetnici i poljoprivrednici.

Uplata doprinosa za zaposlena lica

Pod zaposlenim licima, u smislu uplate doprinosa za socijalno osiguranje, zakon podrazumeva: lica u radnom odnosu, izabrana ili postavljena lica ako za obavljanje funkcije ostvaruju zaradu, lica koja obavljaju privremene i povremene poslove (sem lica koja se školuju i obavljaju privremene i povremene poslove preko omladinskih zadruga, a imaju manje od navršenih 26 godina života). Za sva navedena lica poslodavac je dužan da prilikom isplate zarade ili ugovorene naknade obračuna i uplati doprinose. Istu obavezu ima Nacionalna služba za zapošljavanje prilikom isplate naknade za nezaposlena lica.

Za osiguranika zaposlenog doprinosi se plaćaju delom iz sredstava zaposlenog lica, a delom iz sredstava poslodavca, po gotovo istoj stopi i na istu osnovicu. Obveznik obračunavanja i plaćanja doprinosa i na teret radnika i na teret poslodavca je poslodavac. Poslodavac je dužan da doprinose obračuna i isplati istovremeno sa isplatom zarade, pošto su, prema Zakonu o radu, doprinosi sastavni deo zarade. Ako poslodavac ne isplati zaradu do kraja tekućeg meseca za prethodni mesec, dužan je da najkasnije do tog roka obračuna i isplati doprinose za prethodni mesec na najnižu mesečnu osnovicu doprinosa.

Sve tri vrste doprinosa obračunava i isplaćuje poslodavac u ime radnika, tako da zaposleni nemaju obaveze oko ovog postupka. Oni na kraju meseca, na obračunskoj listi, koju je poslodavac dužan da izda za svaku zaradu, mogu tačno da vide koliko novca se izdvaja za ove potrebe. Iako je zakonom predviđeno da pola doprinosa plaća radnik iz bruto plate (bruto 1), a da drugu polovinu na to dodaje poslodavac, ovo je samo računovodstvena fikcija i poslodavac sve to mora da ukalkuliše kada definiše sa zaposlenim njegovu zaradu.

Doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje plaćaju se po osnovu svakog vida radnog angažovanja. Primera radi, ako zaposleno lice radi dodatno kroz npr dopunski rad ili ugovor o delu, po svakom od tih vidova angažovanja plaća se doprinos za RFPiO. Što se tiče uplate doprinosa za zdravstveno osiguranje i doprinosa za slučaj nezaposlenosti, isto se ne obračunava i ne plaća ukoliko angažovano lice već ima osiguranje. Dakle, zdravstveno osiguranje plaća se samo po jednom, prioritetnom onovu osiguranja, a ne po svakom ugovoru.

Visina doprinosa

Doprinosi za zdravstveno osiguranje iznose 10,3% bruto plate (po 5,15% na teret radnika i na teret poslodavca). Uplatom ovih doprinosa formiraju se sredstva obaveznog zdravstvenog osiguranja kojima u ime osiguranika upravlja RFZO i podmiruje troškove zdravstvene zaštite, te naknade zarade i putnih troškova. Plaćanjem ovih doprinosa, zaposleni imaju pravo na zdravstveno osiguranje, kao i članovi njihovih porodica. Doprinosi za slučaj nezaposlenosti plaćaju se u iznosu od 0,75%. Ova sredstva namenjena su za isplatu novčane pomoći nezaposlenim licima, i za plaćanje njihovog zdravstvenog osiguranja i penzionog staža tokom perioda dok su na birou. Doprinosi za penziono i invalidsko osiguranje plaćaju se po stopi od 25% bruto plate (14% na teret zaposlenog, a 11% na teret poslodavca). Ovo su prihodi PIO fonda i služe prvenstveno za isplatu penzija, kao i isplatu socijalnih naknada poput naknade za tuđu negu i pomoć. Današnji radno angažovani uplatom doprinosa finansiraju isplatu primanja današnjim penzionerima,dok će oni buduću penziju dobijati od budućih generacija kada oni budu plaćali svoje doprinose. Kako ovi naplaćeni doprinosi uglavnom nisu dovoljni za finansiranje ostvarivanja prava iz socijalnog osiguranja, država mora da dodaje značajna sredstva iz republičkog budžeta da bi se isplaćivale penzije, finansirala zdravstvena zaštita itd.

Teret plaćanja doprinosa

Ugovor o radu je osnovni vid radnog angažovanja po Zakonu o radu. Poslodavac je u obavezi da isplati zaradu i na ugovorenu zaradu plati poreze i doprinose. Istu obavezu ima poslodavac i kod angažovanja van radnog odnosa (dopunski rad, ugovor o delu…). S obzirom da zarada sadrži u sebi poreze i doprinose koje potom obračunava i uplaćuje na odgovarajuće račune javnih prihoda, po istom principu su porezi i doprinosi sadržani u naknadi zarade. Dakle, onaj ko je po zakonu dužan da plati zaposlenom naknadu zarade, taj mu plaća i doprinose za socijalno osiguranje. U tom smislu ćemo definisati obveznika isplate nakande zarade tokom bolovanja: Tokom privremene sprečenosti za rad zbog bolesti ili povrede na radu, naknada zarade se sve vreme plaća iz sredstava poslodavca. Ukoliko je privremena sprečenost za rad prouzrokovana bolešću ili povredom van rada, zaposleni za prvih 30 dana odsustva sa rada ima pravo na naknadu zarade na teret sredstava poslodavca. Bolovanje se plaća prvih 30 dana na teret poslodavca i kod sledećih razloga sprečenosti za rad: trudničko bolovanje, kod propisane mere obavezne izolacije, i kada je zaposleni određen za pratioca bolesnog osiguranog lica upućenog na lečenje ili lekarski pregled u drugo mesto, odnosno dok boravi kao pratilac u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi. Kod privremene sprečenosti za rad zbog nege člana porodice, prvih 30 dana bolovanje plaća poslodavac. Izuzetak u pogledu isplatioca-bolovanje zbog nege deteta do tri godine starosti-od prvog dana plaća RFZO.

Doprinosi za ZO za penzionisana lica

Počev od 11.04.2019. godine, uneta je novina u Zakon o zdravstvenom osiguranju, kojim je ukinuta mogućnost penzionera koji ima i zaposlenje da bira osnov po kome će biti zdravstveno osiguran, već mora da bude obavezno osiguran kao zaposlen. Strogo je propisan redosled prioriteta osnova za obavezno zdravstveno osiguranje. Prioritetni osnov za obračun doprinosa za zdravstveno osiguranje penzionisanih lica koja su ponovo zasnovala radni odnos je osiguranje po osnovu zaposlenja. Dakle, svaki penzioner koji zasnuje radni odnos mora biti zdravstveno osiguran kao zaposleni. Prema tome, od 11.04.2019. godine poslodavci su dužni da vrše obračun i uplatu doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje na zaradu (po stopi od 5,15% na teret zaposlenog i 5,15% na teret poslodavca) za sve penzionere koji su kod njih zaposleni.

Ovakvo zakonsko rešenje je povoljnije za ova lica, jer mogu da ostvaruju naknadu zarade za vreme bolovanja ne samo za vreme za koje se ona isplaćuje na teret poslodavca, već i vreme za koje se isplaćuje na teret RFZO.

Penzionisana lica koja su angažovana po ugovorima (ugovor o privremenim i povremenim poslovima, ugovor o delu, autorski ugovor i sl.) i dalje su osigurana po osnovu penzije.

Izvor: Poslovi Infostud, Milan Predojević

(Visited 1.466 times, 1 visits today)