Odnos firme i zaposlenih – da li ćemo na posao peške ili prevozom?

Odnos firme, odnosno poslodavaca i zaposlenih je po toliko osnova kompleksan i suptilan da mu se svakako treba posvetiti sa posebnom pažnjom. Još kada se formalno zakomplikuje od strane zakonodavaca, na mukama se nađu svi akteri ove poslovne priče.

 

Mesecima unazad, tačnije od februara 2019. godine aktuelna je debata oko spornog Mišljenja Ministarstva finansija Republike Srbije koja se odnosi na dolazak radnika na posao i isplaćivanje putnih troškova od strane poslodavaca. Kako definiše Zakon o radu, tačka 5, član 118 („Sl. glasnik RS“, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 – odluka US, 113/2017 i 95/2018), svaki zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz.

 

Mišljenje Ministarstva finansija – kritički osvrt

 

U praksi, isplata troškova prevoza za dolazak na posao, izgleda tako što poslodavac isplaćuje zaposlenima novac u visini mesečne markice za prevoz koje se izvrši najčešće uz isplatu zarade. U ovom kontekstu bitno je napomenuti i činjenicu da postoji propis Zakona o porezu na dohodak kojim je regulisano to da se na isplate u visini mesečne markice ne plaća porez, što je bitno za poslodavce. Takođe je vrlo bitno istaći da poslodavac nije bio do sada u obavezi da proverava svoje zaposlene na koji način će potrošiti novac koji im pripada za troškove prevoza pri dolasku na posao, dok je upravo preporukom – mišljenjem Ministarstva finansija koje je doneto 01. Februara 2019. godine ova situacija zakomplikovana.

 

Iako ova preporuka Ministratsva nije do kraja razjašnjena, niti usvojena na svim nivoima, u javnosti ne prestaje da se vodi polemika i rasprava na tu temu. Da situacija bude gora, određene strukture javne uprave sprovode čak i mere ka firmama koje se pozivaju na mišljenje Ministarstva iako sve okolnosti njene primene nisu defnisane. Naime, zamenik gradonačelnika Beograda poziva kompanije da uplaćuju markice za prevoz svojim radnicima i na taj način podrže JKP GSP, ili da budu istrajni u tome da dobiju potvrdu za korišćenje novca koji im se isplaćuje za putne troškove.

 

Polemika se povela i u stručnim krugovima, a posebno inetersantna pitanja postavljaju knjigovođe, koje na kraju treba da se izbore sa ovim situacijama u kranjoj instanci zatvaranja finansijskih konstrukcija poslovanja firmi:

 

• Da li će se sporna preporuka primenjivati na sve gradove i opštine u zemlji? Šta je sa onima koji nemaju uspostavljen sistem javnog gradskog prevoza ili infrastrukturu koja podržava javni prevoz?
• Šta je sa radnicima koji na posao dolaze peške, biciklom ili sa nekim pa na taj način dele putne troškove? Na koji način oni mogu da pravdaju korišćenje iznosa za putni trošak?

 

Kako se do sada putni trošak isplaćivao radnicima u okviru mesečne zarade, odnosno u novcu a ne kupovinom mesečnih karata za javni prevoz, ovom odlukom bi veliki deo zaposlenih izgubio određeni deo zarade koji se u praksi raspoređuje na troškove prevoza (jer će i dalje taj trošak postojati, nevezano za preporuke i odluke Ministarstva).

 

 

• Kako je poslodavac u obavezi da dokumentuje isplatu na račun troškova za prevoz, postavalja se pitanje na koji način će se voditi evidencija o dokumentovanim i nedokumentovanim isplatama zaposlenih.
• Ako firma ne kupi karte za javni prevoz na mesečnom nivou svim zaposlenima na koji način će se izboriti sa evidentiranjem svake pojedinačne dnevne karte za prevoz?
• Šta se dešava sa poslodavcima koji ne uspeju da ispoštuju navedene preporuke?

 

I poslodavci gube – i to svoje trenutno pravo na neoporezivi deo isplate zaspolenima. U vezi ovoga, prenosimo direktno citirani tekst iz navedenog Mišljenja Ministarstva finansija:

 

’’U slučaju da se naknada za dolazak i odlazak sa rada ne dokumentuje verodostojnom računovodstvenom ispravom, isplate zaposlenima na ime naknade troškova za dolazak i odlazak sa rada smatraju se nedokumentovanim troškovima u smislu člana 7a tačka 1) Zakona o porezu na dobit pravnih lica. Takođe, na isplate zaposlenima se može primeniti član 18. stav 1. tačka 1) Zakona o porezu na dohodak građana samo u slučaju kada se takve isplate mogu dokumentovati odgovarajućom verodostojnom računovodstvenom ispravom.’’

 

To znači da firma ne može troškove naknade za prevoz koristiti da umanji obavezu poreza na dobit, ako nema račun od karata za prevoz.

 

• Još jedno pitanje postavlja se kao problem, a to je kako će knjigovodstvene agencije ili računovodstveni sektori kompanija da se izbore za novonastalim povećanim obimom administrativnog posla?

 

Kako je svako privredno društvo i preduzetnik (bez tzv. paušalaca) u obavezi da na pravi način dokumentuju troškove, računovodstveni sektor kompanije ili eksterna agencija za računovodstvene usluge bi svakog meseca trebala da vodi evidenciju da su pokriveni putni troškovi za zaposlene i da postoje dokumentovani troškovi koji pravdaju troškove prevoza. Gore pomenuta pitanja takođe ukazuju na problem samog dokumentovanja troškova prevoza.

 

Preporuke stručne zajednice za odnos prema potencijalnim promenama

 

Stručna zajednica knjigovođa, računovođa i ekonomista dala je, pored kritičkog osvrta i ukazivanja na potencijalne probleme i sporna pitanja, i konkretne predloge i rešenja koja se odnose na preporuke u sklopu Mišljenja Ministarstva finansija, a koje možete pročitati na portalu Neobilten i u stručnim izdanjima poput Paragrafa i Neobiltena koja su dostupna samo pretplatnicima.

 

 

Ostaje da pratimo tok informacija i odluke koje će doneti zakonodavna i izvršna tela u vezi sa ovom temom i da negujemo odnose sa svojim zaposlenima, jer su ljudi u svakom slučaju najveći kapital svake firme. Pozicija firmi i zaposlenih neće biti unapređena ovakvim odlukama, kao ni uslovi rada i zadovoljstvo. Iz tog razloga, pratimo sve informacije i trudimo se da, svako na svom polju, damo maksimalan doprinos u razmevanju situacije i pametnim izborima koji neće ugroziti poslovanje i napredak, a sa druge strane ukažemo na neophodnost zauzimanja kritičkog stava i mišljenja iz aspekta struke.

 

Kao i uvek, stojimo na raspolaganju za sve dodatne informacije i razjašnjenja.