Osnovne razlike između paušalaca i d.o.o firmi
Osnivanje nove firme je poduhvat koji zahteva pre svega puno strpljenja i detaljno istraživanje svih opcija koje su vam na raspolaganju. Da biste mogli da se opredelite za neki način poslovanja, bilo to otvaranje d.o.o. firme (društvo sa ograničenom odgovornošću) ili paušalstvo, morate prvo biti svesni toga kako bi vaša nova firma mogla da posluje. Drugim rečima, da li već imate sigurne i stabline ugovorene poslove, da li planirate da zaposlite radnike, da li želite da vodite knjige, i slično. Sledeći korak bi trebalo da bude upoznavanje sa osnovnim razlikama poslovanja d.o.o. firmi i paušalstva, jer ne odgovara svaki model poslovanja svakoj delatnosti, tržištu, i potrošačima.
Novac je nezaobilazna mirođija u ovoj supi, što znači da je on neretko glavni faktor koji utiče na poslovne odluke. Ukoliko započinjete svoje poslovanje, najbolje je prvo staviti na papir koliko će vas koštati održavanje vašeg posla u životu u očima države, tj. koliki porez biste morali da plaćate za različite načine poslovanja.
Osnovna podela načina poslovanja se svodi na dve vrste:
- D.O.O. (Društvo sa Ograničenom Odgovornošću) – Ovaj tip poslovanja vam nudi opcije da:
Budete u radnom odnosu u svom d.o.o.
Budete van radnog odnosa u svom d.o.o - Preduzetnik / paušalac – Ovakav način poslovanja vam nudi tri opcije. Možete biti:
Samooporezivani preduzetnik
Samooporezivani preduzetnik sa isplatom lične zarade
Paušalno oporezivani preduzetnik
Društvo sa Ograničenom Odgovornošću (D.O.O.)
Za ovakav tip poslovanja se opredeljuju ljudi čiji godišnji prihod firme u toku kalendarske godine (dakle od 1. Januara do 31. decembra) prelazi 6 miliona dinara, i oni ljudi čija je firma zaradila preko 8 miliona dinara u toku prethodnih 12 meseci (taj period, na primer, može biti od marta 2017 do marta 2018. godine).
U radnom odnosu
Pri osnivanju ovakve firme, nude vam se dve opcije. Možete da budete u radnom odnosu sa svojim D.O.O, tj možete biti zaposleni u firmi koju ste vi osnovali. Ukoliko se odlučite za ovu opciju, imaćete konkretno radno mesto u vašoj firmi, i imaćete definisanu platu shodnu tom radnom mestu. Po zakonu ste obavezni da plaćate poreze i doprinose kako ostalim radnicima tako i sebi. Pored ovoga, imate obavezu da platite i porez na dobit, koji iznosi 15% od ukupne zarade firme u toku godine, plus imate i pored na dividendu koji je jos 15%.
Van radnog odnosa
Sa druge strane, imate opciju i da budete van radnog odnosa sa svojim d.o.o. Osnovna razlika kod ova dva izbora je to što u prvom slučaju vi imate definisano radno mesto u svojoj firmi, dok ste u drugom slučaju samo osnivač firme. I dalje ste vi glavni rukovodilac posla, ali ste zaduženi da zaposlite knjigovođe, finansijske savetnike, i ostale koji će omogućiti svakodnevni rad firme. Ukoliko ste van radnog odnosa, u obavezi ste da, pored plata i doprinosa radnika, platite i sebi doprinose koji su niži od onih koje biste plaćali da ste se odlučili da budete u radnom odnosu sa vašim d.o.o. Uz ovo, dužni ste da platite 15% poreza na dobit i 15% porez na dividendu. Još jedna razlika u odnosu na prethodno pomenuti model je to da u ovom slučaju vi nemate pravo na neto zaradu, što ujedno znači i da ne morate da plaćate porez na tu zaradu.
Preduzetnik / Paušalac
Ovakav način poslovanja se preporučuje ljudima koji tek započinju svoj posao, i nisu sigurni koliki dobitak i napredak mogu imati u prvim mesecima ili godinama posla. Ako se odlučite za ovu opciju, nude vam se tri mogućnosti. Možete biti samooporezivani preduzetnik, samooporezivani preduzetnik sa isplatom lične zarade, ili paušalac.
Samooporezivanje
Ovde samo ime već daje do znanja koja je osnovna razlika između ovakvog poslovanja i prethodno navedenih. Za razliku od vođenja d.o.o. ili paušalstva gde vam je od strane države određen porez, ovde imate mogućnost da se samooporezujete, tj. da sami sebi na osnovu ostvarenog prihoda odredite koliko poreza plaćate. Trenutno morate od godisnjeg prihoda da izdvojite oko 37% za doprinose i 10% poreza na prihod, ali ono što vam se nudi kao samooporezivanom preduzetniku je mogućnost da ukoliko vam je prihod manji od minimalne osnovice doprinosa platite ove poreze na tu minimalnu osnovicu. Velika prednost samooporezivanja je činjenica da u periodima kada slabije radite, možete dati manju količinu novca za porez.
Samooporezivanje uz isplatu lične zarade
Kao što se da zaključiti po naslovu, osnovna razlika u odnosu na prethodni model je to što u ovom slučaju imate i ličnu zaradu. Da ne biste morali da plaćate porez i na ličnu zaradu i dobit kao preduzetnik, zakon vam omogućava da uradite sledeće:
Kada odredite i isplatite sebi platu, i kada platite porez i doprinose za tu platu, sumu ovih stvari možete da oduzmete od godišnje osnovice za porez na dobit. Drugim rečima, platili biste samo 10% poreza na dobit firme.
Dakle, za razliku od klasičnog samooporezivanja gde vam se porez i doprinosi računaju na osnovu godišnjeg prihoda (i tako plaćate oko 47%), ovde vam se doprinosi i porez računaju na osnovu lične zarade, i plaćate još samo 10% poreza na dobit.
Paušalstvo
Kako stvari stoje, za sada, ljudi se i dalje najčešće odlučuju za paušalstvo. Osnovna razlika između paušalstva i d.o.o. je to da paušalci imaju fiksno, ili paušalno, određene sume dažbina od strane Poreske uprave. Naime, kada osnujete svoj posao Poreska uprava uzima u obzir broj zaposlenih, da li ste vi već negde zaposleni, kojom delatnošću se bavite, gde ste registrovali posao itd, i na osnovu ovih faktora vam odredi fiksno koliko ćete plaćati porez i doprinose svaki mesec. Priroda ovog načina oporezivanja zahteva da imate već ugovorene poslove za višegodišnju saradnju u momentu registracije firme, tj. da imate redovna primanja. Ovo je ključno za uspeh paušalstva, jer bez obzira na to koliki vam je mesečni prihod imate fiksnu cifru koju morate platiti u vidu poreza i doprinosa.
Trenutno je granica koja deli paušalstvo od d.o.o. firmi godišnji prihod od 6 miliona dinara, međutim jedna od najavljenih potencijalnih izmena za paušalce je prilagođavanje ove granice u odnosu na delatnost kojom se paušalac bavi. Ovo može biti mač sa dve oštrice, jer ta granica može da se podigne jednako lako koliko može i da se spusti. U okviru ove regulacije, najavljeno je i da paušalci ne bi trebalo da imaju više od 80% ukupne zarade samo od jednog klijenta. Imajući u vidu da neki paušalci, na primer oni u IT sektoru, često imaju više klijenata ali rade preko jedne platforme koji im isplaćuje novac (i u tom slučaju u očima države oni imaju tehnički samo jednog klijenta), ova potencijalna promena može ugasiti značajan procenat paušalaca. Više o izmenama koje čekaju paušalce možete pročitati ovde.
Kao što je gore pomenuto, Poreska uprava, tj. poreski inspektor određuju količinu dažbina koje paušalci plaćaju. Subjektivnost pri ovom postupku je nezaobilazna kako stvari trenutno stoje, ali automatizacija ovog procesa može znatno olakšati situaciju. S obzirom na to da se zahtev za paušalstvo podnosi svake godine, predloženo je da se pre svega jasno definišu šifre delatnosti koje mogu biti paušalno oporezovane kako bi se proces registracije ubrzao i subjektivnost izbegla. Međutim, kako se i dalje raspravlja o ovim promenama, i dalje se ne zna koje delatnosti i po kom osnovu mogu izgubiti pravo paušalstva.
Takođe je najavljena izmena i načina plaćanja dažbina. Umesto da se vrše 3 odvojene uplate (za Poresku upravu, PFZO i PIO), moglo bi sve da se reši jednom uplatom u zajednički fond, iz kod bi se rasporedile uplate po službama. Ovo bi takođe doprinelo smanjenju utrošenog vremena na izmirivanje zakonskih obaveza paušalaca.
Poslednja najavljena izmena je rasterećenje plaćanja poreza tokom prve godine rada paušalaca, što bi znatno pomoglo novim paušalcima da stanu na noge. Započinjanje novog posla oduzima mnogo vremena i zahteva čelične živce jer je traženje klijenata, odnosno održavanje posla, ozbiljan i pipav poduhvat. Osim toga što su potrebni sposobni radnici i konkretno oruđe za obavljanje posla (bilo to računari, strugovi, ili mašine za šivenje), potrebni su i klijenti; a da biste došli do klijenata, morate uložiti značajnu sumu novca i vremena u neki oblik marketinga. Novac koji biste inače dali za porez mogli biste da uložite u dalji razvitak posla, ukoliko ova izmena stupi na snagu.
Saradnja je ključna tokom ovakvih pregovora. Ukoliko paušalci budu imali priliku da učestvuju u smišljaju i prilagođavanju izmena, bili bi pre svega bolje informisani i mogli bi lakše da uvedu pomenute izmene u svoje poslovanje. Kolaboracija države i paušalaca omogućila bi dolazak do rešenja koje bi bilo korisno za obe strane, i smanjila bi mogućnost gašenja velikog broja paušalaca.
Nadamo se da smo uspeli na jednostavan način da vam pojasnimo osnovne razlike između paušalstva i d.o.o firmi. Svakako, kada krećete u poslovne poduhvate ili želite da menjate pravni oblik poslovanja savetujemo vam da konsultujete svog knjigovođu i druge stručnjake koji će vam na najbolji način pomoći da izaberete odgovarajuću opciju.
