Porez za frilensere na prihode iz inostranstva

Poslednjih dana veliki odjek u javnosti imala je vest da je Poreska uprava izdala saopštenje kojim poziva sve frilensere da podnesu poreske prijave na prilive iz inostranstva i da to učine samostalno pre otpočinjanja poreske kontrole. Ovaj poziv Poreske uprave je na neki način podelio građane, jer sa jedne strane postoje oni koji se slažu da i frilenseri kao i svi drugi moraju da plaćaju porez, dok frilenseri opet smatraju da će na ovaj način, budući da će morati da podignu cenu svog rada zbog poreza, izgubiti konkurentnost na međunarodnom tržištu i na taj način ostati bez ikakvog posla.

Plaćanje poreza nije ništa novo i primenjuje se u čitavom svetu, ali se ipak stiče utisak da je ovo saopštenje Poreske uprave iznenadilo frilensere, od kojih su neki zaista bili neinformisani i neupućeni da su u obavezi da plaćaju porez državi, dok su drugi jednostavno izbegavali da svoje obaveze izvrše. Prema saopštenju Poreske uprave, od građana se očekuje da prijavu za porez za frilensere podnesu samoinicijativno, pritom samostalno obračunavajući porez i doprinose sa pripadajućom kamatom i da na taj način izmire svoje zakonske obaveze. Na ovaj način, najviše je pogođen IT sektor, ali su tu i mnoga druga zanimanja poput predavača stranih jezika, prevodilaca, grafičkih dizajnera, novinara i pisaca, pa čak i jutjubera i influensera. Efekti ove odluke veći su samim tim što je u našoj državi zbog posledica pandemije virusa Covid 19, veliki broj ljudi koji je izgubio posao tokom ovog perioda počeo da se bavi upravo nekim od ovih zanimanja. Naime, Poreska uprava je analizirajući podatke o uplatama iz inostranstva došla do zaključka da veliki broj frilensera ne poštuje zakonom propisane poreske obaveze i čak je i identifikovala fizička lica koja nisu obavljala ovu svoju obavezu.

Ko ima obavezu plaćanja poreza?

Obavezu plaćanja poreza na dohodak građana u našoj zemlji ima svaki rezident Republike Srbije za dohodak ostvaren na teritoriji Republike Srbije, ali i u drugoj državi. Poreskim rezidentima u Srbiji smatraju se sva fizička lica koja na teritoriji Srbije imaju prebivalište ili centar poslovnih i životnih interesa, kao i lice koje na teritoriji Republike, neprekidno ili sa prekidima boravi 183 ili više dana u periodu od 12 meseci. Rezident Republike je takođe i lice koje je upućeno iz Republike u drugu državu radi obavljanja poslova za Republiku u međunarodnim organizacijama, poput poslova u diplomatskom ili konzularnom predstavništvu Republike.

Kada osoba koja se smatra rezidentom Republike Srbije ostvaruje neku zaradu od nerezidentnog isplatioca ona je po zakonu dužna da sama obračuna i plati pripadajuće poreze i doprinose, kao i da podnese poresku prijavu na Obrascu PP OPO.

Prihodi koji podležu oporezivanju su prihodi iz radnog odnosa i prihodi van radnog odnosa, odnosno prihodi od drugih fizičkih lica (poput prihoda od autorskih i srodnih prava i prava industrijske svojine, kamate, prihoda od izdavanja nepokretnosti i davanja u zakup pokretnih stvari…) kao i zarada ili druga vrsta prihoda koju lice ostvaruje u drugoj državi ili iz druge države, a tu je i zarada na koju porez po odbitku ne obračunava i ne uplaćuje isplatilac prihoda. Takođe je potrebno imati na umu da porezu podleže svaka uplata bez obzira na to da li je ona uplaćena direktno na vaš devizni račun ili na primer preko paypall-a, a poseban akcenat se stavlja na uplate preko platnih kartica otvorenih u inostranstvu.

Zbog čega je saopštenje Poreske uprave izazvalo burnu reakciju frilensera? 

Nakon saopštenja Poreske uprave mogao se steći utisak da veliki broj ljudi nije ni znao da je dužan da plati porez i da ih je ovo saopštenje zateklo prilično nespremne. Čak ni oni koji su znali za plaćanje poreske obaveze, a izbegavali su da je plate iz raznih razloga, nisu sasvim sigurni ni koji iznos bi trebalo da uplate ni po kom principu da izračunaju taj iznos. Ono što se javlja kao problem je činjenica da frilensere zakon ne priznaje i da oni nemaju status radnika,  što znači da ljudi koji se bave ovim zanimanjima nemaju pravo ni na bolovanja ni na godišnje odmore. Njihov status je još uvek nedefinisan, pa je samim tim i postupak oporezivanja poprilično složen i nedovoljno jasan, što uvodi još veću zabunu među frilensere. Iako među njima postoje i oni koji su znali za obavezu plaćanja poreza, postoji i veliki broj frilensera koji od ovakvih poslova imaju mala i tek sporadična primanja, te nisu ni razmišljali o tome da bi za njih trebalo da plaćaju porez državi. 

Nakon što se vest o saopštenju Poreske uprave pročula naišlo se na još jedan problem – kako oporezovati frilensere i koliki porez je potrebno da plate? 

Budući da ovaj termin obuhvata čitav skup zanimanja i različite načine rada, svaki od njih se mora oporezivati drugačije i po specifičnoj formuli, što znači da frilenseri to nikako ne mogu sami i da će biti neophodno da angažuju poreskog savetnika, što će za njih biti dodatan trošak. 

Ono što frilenserima dodatno otežava situaciju je činenjica da pravo Poreske uprave na utvrđivanje i naplatu poreza i sporednih poreskih davanja zastareva za pet godina od dana kada je zastarelost počela da teče, što znači da će najverovatnije morati da plate porez za poslednjih pet godina retroaktivno. 

Za neke od njih, a pre svega za one koji preko ovakvih poslova ostvaruju tek minimalnu zaradu, ovo može biti popriličan problem, jer to znači da će oni nakon retroaktivnog plaćanja poreza i angažovanja poreskog stručnjaka biti ne samo na nuli, nego vrlo verovatno i u minusu. Frilenseri se, očekivano, zbog ovoga bune, napominjući da niko nema ništa protiv plaćanja poreza ali da je neophodno zakonom definisati frilenserski posao kao i poreze koje je potrebno na njega platiti.

Koje opcije postoje kada je u pitanju plaćanje poreza? 

Kada se govori o samom plaćanju poreza pre svega morate krenuti od toga da li ste zaposleni ili niste i kako ste pritom osigurani. Ukoliko ste zaposleni tada niste u obavezi da plaćate zdravstveno, već samo penziono i invalidsko osiguranje kao i porez na dohodak, dok kao nezaposleno lice imate obavezu da platite i doprinos za zdravstveno osiguranje.

Za sve one koji tek planiraju da počnu da se bave ovakvim poslom postoje tri tipa načina oporezivanja o kojima bi trebalo da razmisle kako bi odabrali ono što njima i njihovom načinu poslovanja najviše odgovara.

Prva opcija bi bila plaćanje poreza po odbitku na svaki pojedinačno primljeni prihod iz inostranstva. Ovakav način plaćanja poreza će vam možda olakšati čitav proces u smislu da nećete morati da prolazite kroz postupak registracije i da ćete plaćanje obavljati kao fizičko lice za svaku pojedinačnu uplatu koju primite u roku od 30 dana od dana uplate. Ovo može biti dobra opcija ukoliko nemate redovne prihode iz inostranstva već samo povremene, jer ćete u suprotnom potrošiti puno vremena na rešavanje poreza za svaku pojedinačnu uplatu. Imajte takođe da umu da se ovo najčešće ispostavi kao najskuplji vid oporezivanja.

Sledeće dve opcije zahtevaće od vas registrovanje preduzetničke radnje, a to su paušalno oporezivanje i oporezivanje dobitka. Kada je u pitanju paušalno oporezivanje plaćaćete svakog meseca fiksan iznos poreza i doprinosa bez obzira na to da li ste toga meseca ostvarili neki prihod ili ne. Prema tome, ova opcija je dobra ukoliko ste sasvim sigurni da ćete svakog meseca moći da ostvarite prihode i isplatite fiksni porez. Sa druge strane pri oporezivanju dobitka moraćete da vodite poslovne knjige i da angažujete knjigovođu, jer se očekuje da ćete vi predviđati dobitak i na njega plaćati takozvanu akontaciju poreza i doprinosa. Prema tome, veoma je bitno da znate kakvim i kolikim prihodima raspolažete kako biste odabrali pravu opciju za sebe. 

Iako je ovo saopštenje Poreske uprave došlo iznenada, činjenica je da je plaćanje poreza obaveza koju bi svako morao da izvršava bez obzira na to kojim se poslom bavi. Ipak, ostaje problem nedovoljne zakonske definisanosti statusa frilensera i načina oporezivanja ovog širokog dijapazona zanimanja koji obuhvataju takođe poptpuno različita primanja ljudi koji se ovim poslovima bave.

Frilenserima je i dalje nejasno kako da sami obračunaju koliko su dužni da plate za poreske obaveze, pogotovo kada je u pitanju retroaktivno plaćanje za period od pet godina i na koji način će sve to uticati na njihov dalji rad i zaradu. Vlada Srbije je najavila da su mogući razgovori sa frilenserima i izmene zakona kojima će se preciznije utvrditi status frilensera i utvrditi konkretan model oporezivanja koji će omogućiti poslovanje tog sektora i na taj način rešiti ovaj problem, ali se očekuje da će do ovoga doći tek kada porez za prethodni period bude isplaćen.