Rad od kuće u toku vanrednog stanja zbog virusa COVID19

rad od kuće - Žena i muškarac rade od kuće u dnevnoj sobi

Iznenadno vanredno stanje, uvedeno zbog pandemije virusa COVID19 zateklo nas je sve i izazvalo neizvesnost, nesigurnost pa i strah. S jedne strane na ljudskom, a sa druge strane i na poslovnom nivou. Kako zbog preporuka sa državnog vrha, tako i lične odgovornosti većina kompanija, koje za to imaju mogućnost, organizovala je poslovanje u ovom trenutku kroz rad od kuće. Preduzetnici, mali i veliki, kompanije, proizvođači i oni koji se bave uslužnim delatnostima, knjigovođe i celokupan privatni sektor je na velikom testu – izdržljivosti, solidarnosti, spremnosti da se podnese gubitak i prebrodi kriza. Niko ne može da pretpostavi gde će nas sve ovo dovesti, niti koliko će zaista trajati, ali ono što možemo jeste da se organizujemo, čuvamo i brinemo jedni o drugima. Da pomognemo jedni drugima. Da ostanemo zdravi! 

 

Sa naše strane, kao i do sada, trudićemo se da odgovorimo na sve nedoumice, probleme i izazove naših klijenata i čitalaca. Pored baze znanja, koja vam je uvek dostupna na našem sajtu, u nastavku teksta upućujemo vas na nekoliko važnih zakonodavnih tačaka koje se tiču organizacije rada od kuće, kako biste bili sigurni da ste postupili ispravno iz svakog aspekta i pozivamo vas da se informišete. Knjigovođe, budite tu za vaše klijente. Preduzetnici i menadžeri, konsultujte se sa vašim knjigovođama pre donošenja odluka u vanrednom stanju.

 

Rad od kuće za vreme vanrednog stanja u Republici Srbiji 

 

Na osnovu člana 6. stav 1. Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti („Sl. glasnik RS“, br. 15/2016) i člana 43. stav 1. Zakona o Vladi („Sl. glasnik RS“, br. 55/2005, 71/2005 – ispr., 101/2007, 65/2008, 16/2011, 68/2012 – odluka US, 72/2012, 7/2014 – odluka US, 44/2014 i 30/2018 – dr. zakon), Vlada je donela Odluku o proglašenju bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 zaraznom bolešću („Sl. glasnik RS“, br. 23/2020 i 24/2020) čije je sprečavanje i suzbijanje od interesa za Republiku Srbiju a radi sprečavanja pojave, širenja i suzbijanja zarazne bolesti COVID-19 i zaštite stanovništva od te bolesti, po ovoj odluci i izmenama i dopunama iste, primenjivaće se mere propisane Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, Zakonom o zdravstvenoj zaštiti, Zakonom o javnom zdravlju, kao i druge mere koje priroda te bolesti nalaže u skladu sa epidemiološkom situacijom.

 

U skladu sa navedenim okolnostima, koje podrazumevaju ograničenje kretanja stanovništva, samim tim i zaposlenih, poslodavci su primorani na uvođenje skraćenog radnog vremena, preraspodele ili rada od kuće, ili na obustavu rada na period dok traju ovi razlozi.

 

Na osnovu člana 200. stav 6. Ustava, Vlada, je uz supotpis predsednika Republike, donela Uredbu o organizovanju rada poslodavaca za vreme vanrednog stanja („Sl. Glasnik RS“, br. 31/2020 – dalje: Uredba) kojom se uređuje poseban način i organizacija rada poslodavaca na teritoriji Republike Srbije za vreme vanrednog stanja. Uredba je stupila na snagu danom objavljivanja u Službenom glasniku, odnosno 16.3.2020. godine.

 

Prema Uredbi, za vreme vanrednog stanja poslodavac je dužan da omogući zaposlenima obavljanje poslova van prostorija poslodavca (rad na daljinu i rad od kuće), na svim radnim mestima na kojima je moguće organizovati takav rad u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu.

 

U prvom mahu, ostalo je otvoreno pitanje statusa zaposlenih koji zbog prirode posla ne mogu da rade od kuće, a imaju maloletnu decu na školovanju ili vrtiću, pa je ova situacija rešena po odluci Ministarstva i posebno moramo obratiti pažnju na sve pojedinosti koje se mogu menjati iz dana u dan. 

 

Mogućnosti rešavanja radno-pravnog statusa zaposlenih u slučaju uvedenog vanrednog stanja 

 

Rad od kuće nameće se kao najbolja opcija u svim slučajevima i delatnostima gde je to moguće – one koje većinsko poslovanje obavljaju pretežno na računaru ili putem drugih sredstava savremene tehnologije i komunikacije, dok je mnogo takvih i gde je apsolutno nemoguće kao što su poslovi vezani isključivo za sedište ili organizacione jedinice poslodavca kao što su poslovi u ugostiteljstvu, hotelijerstvu, proizvodnji, trgovini, zdravstvenim ustanovama i apotekama, frizerskim salonima i ostalim uslužnim delatnostima.

 

Pravno, rad od kuće regulisan je u redovnim okolnostima Zakonom o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 – odluka US, 113/2017 i 95/2018 – autentično tumačenje) koji predviđa mogućnost zasnivanja radnog odnosa za obavljanje poslova van prostorija poslodavca, i to u vidu rada na daljinu i rada od kuće.

 

Za poslove koje je moguće obavljati od kuće, kada je rad od kuće u pitanju, bitno je da su obe strane – poslodavac i zaposleni sagralsni oko uslova koje ovakva vrsta rada podrazumeva i svakako se u tom slučaju može kreirati Anex Ugovora o radu kojim će se pravno definisati ovi uslovi. Pored radnih sati, obaveza i odgovornosti, potrebno je obratiti pažnju na postignute rezultatima i ciljeve uz poštovanje rokova. S druge strane, za poslove koji moraju da se obavljaju u sedištu ili drugim poslovnim i organizacionim jedinicama poslodavca, poslodavac je u obavezi da preduzme sve preventivne i zaštitne mere kako bi za svoje zaposlene u datim uslovima obezbedio zdrave i bezbedne uslove rada.

Poslodavci koji nemaju mogućnosti da upute zaposlene da rade od kuće, a sa druge strane ni da organizuju rad uz preduzimanje mera zaštite života i zdravlja zaposlenih na radu, svakako mogu, u konkretnom slučaju potencijalne opasnosti za bezbednost i zaštitu života i zdravlja zaposlenih, postupajući u skladu sa odredbom člana 117. Zakona o radu da ih upute na „prinudni odmor“ odnosno privremeno odsustvo sa rada, uz isplatu naknade zarade u visini utvrđenoj opštim aktom (pravilnikom o radu) i ugovorom o radu.

 

Poslodavac takođe može zaposlene uputi na korišćenje godišnjeg odmora, ali samo za onaj period koliko im po Zakonu o radu i opštem aktu pripada.

 

Opcija upućivanja zaposlenih na „bolovanje“ gotovo da i nije opcija je odluku o tome ne donosi poslodavac već izabrani lekar ili drugi stručno medicinski organ, u skladu sa Zakonom o zdravstvenom osiguranju(„Sl. glasnik RS“, br. 25/2019 – dalje: ZZO). 

 

Poslodavac koji nema mogućnost da za vreme prekida rada isplaćuje naknadu zarade, može ovaj problem rešiti i sporazumnim raskidom ugovora o radu, u skladu sa članom 177. Zakona o radu, ili, ukoliko to nije moguće, zaposlenima može otkazati ugovore o radu na osnovu člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu, kojim je propisano da zaposlenom može da prestane radni odnos ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla, ali podrazumeva se uz prethodnu isplatu otpremnine. Zakon o radu takođe upućuje da se visina naknade propiše opštim aktom, što znači da nije zagarantovan ni minimalni iznos ove naknade već poslodavac ima diskreciono pravo da je sâm utvrdi.

 

U slučaju preduzetnika koji privremeno odjavljuju delatnost, a imaju zaposlene, potrebno je ukazati da privremeni prekid obavljanja delatnosti ne može biti razlog za prestanak radnog odnosa zaposlenih i u tom slučaju odnos sa zaposlenima potrebno je rešiti po jednom od gore navedenih primera. 

 

Rad od kuće – obavezni elementi ugovora i aneksa ugovora o radu 

 

Rad od kuće podrazumeva rad koji za poslodavca obavlja zaposleni u prostorijama u kojima živi, kući ili stanu. Pored klasičnih odredbi iz člana 33. Zakona o radu (obavezni elementi ugovora o radu), potrebno je u Anex ili Ugovor o radu koji se odnosi na rad od kuće uključiti i sledeće tačke: 

 

  1.  Trajanje radnog vremena 
  2.  Način vršenja nadzora nad radom i kvalitetom obavljanja poslova zaposlenog
  3.  Sredstva za rad za obavljanje poslova koje je poslodavac dužan da nabavi, instalira i održava
  4. Korišćenje i upotrebu sredstava za rad zaposlenog i naknadu troškova za njihovu upotrebu
  5. Naknadu drugih troškova rada i način njihovog utvrđivanja
  6. Druga prava i obaveze.

 

Osnovna zarada zaposlenog koji radi od kuće ne može biti utvrđena u manjem iznosu od osnovne zarade zaposlenog koji radi na istim poslovima u prostorijama poslodavca.

 

Na kraju, kako je puno detalja na koje je potrebno obratiti pažnju pozivamo vas još jednom da se dobro informišete, komunicirate međusobno – preduzetnici i knjigovođe nemaju prostora za mnogo odmora u vreme vanrednog stanja, i donosite pametne odluke kako bismo svi zajedno sutra bili jači. Minimax je tu da vam olakša posao i pruži podršku – pogledajte prezentaciju našeg internet poslovno – knjigovodstvenog programa.

(Visited 2.992 times, 7 visits today)