Šta je regres i ko ostvaruje pravo na njega?

Regres

Sezona godišnjih odmora ove godine je, s obzirom na trenutnu epidemiološku situaciju izazvanu virusom Covid – 19, prošla znatno drugačije od dosadašnjih. Većina zaposlenih ili još uvek nije iskoristila u potpunosti svoj godišnji odmor ili ga je provela kod kuće, što je ostavilo prostora za javljanje dodatnih pitanja o regresu, jer je zaposlenima često nejasno kada se, kako i u kojim uslovima on isplaćuje. Iako je ovo pravo zaposlenih definisano Zakonom o radu, često se javljaju nedoumice i nedoslednosti u njegovom primenjivanju u praksi, pa mnogi ni ne znaju šta mogu da očekuju po ovom pitanju prilikom stupanja u radni odnos i na koji način se reguliše regres za korišćenje godišnjeg odmora.

Šta je regres za korišćenje godišnjeg odmora?

Regres je Zakonom o radu propisano pravo zaposlenog na naknadu troškova za korišćenje godišnjeg odmora. Iako Zakon propisuje pravo na regres, on ne definiše njegovu visinu niti način isplate, već to ostavlja na odluku poslodavcu. Prema tome, visina regresa određuje se Opštim aktom poslodavca ili ugovorom o radu. Ovo u praksi znači da poslodavac sam donosi odluku o tome koliki će regres biti i da li će ga isplaćivati na mesečnom ili godišnjem nivou, pa se zbog toga može desiti da se regres isplaćuje u toliko niskom iznosu novca da ga zaposleni faktički ni ne ostvaruju, osim na platnom listiću. Na ovaj način poslodavac samo formalnim isplaćivanjem regresa poštuje Zakon, dok sebe lišava dodatnog finansijskog troška.

Prema Zakonu o radu, regres mora biti izražen u novcu i evidentiran na obračunskoj listi svakog zaposlenog, a poslodavac ga može isplaćivati zajedno sa zaradom ili kao odvojenu isplatu. Regres sam po sebi ne predstavlja zaradu, ali pri obračunu on ima karakter zarade jer se na regres obračunavaju porezi i doprinosi kao i na zaradu. Visina ove naknade mora biti propisana Opštim aktom preduzeća jednako za sve zaposlene, odnosno on mora biti isti za svakog zaposlenog bez obzira na njegovu stručnu spremu, njegovo zvanje, radno mesto i poziciju u preduzeću. Iako je ovo pravo propisano Zakonom o radu, mnogi nisu dovoljno upoznati sa njim da bi znali da ga ostvaruju, dok postoje i oni koji o ovome ne vode računa prilikom potpisivanja ugovora i dobijanja posla. Zbog toga je važno informisati se na vreme i pratiti sve izmene Zakona, kako bi zaposleni ostvarili svoja prava, a poslodavci ispoštovali sve obaveze koje Zakon propisuje.

Ko ostvaruje pravo na regres?

Regres

Prema Zakonu o radu, pravo na regres imaju svi zaposleni u određenoj kompaniji. Pravo na regres je u vezi sa pravom na godišnji odmor, odnosno isplaćuje se onim zaposlenim licima koja su iskoristila svoj godišnji odmor, bez obzira na to da li je on iskorišćen u celosti ili je iskorišćen samo njegov srazmerni deo. Shodno tome, pravo na regres ostvaruju i lica kojima u toku te kalendarske godine prestaje radni odnos, ili ga tokom nje tek započinju. Budući da je pravo na regres u vezi sa pravom na godišnji odmor i da on predstavlja pokriće troškova koji zaposleni imaju tokom korišćenja godišnjeg odmora, oni koji ne iskoriste pravo godišnjeg odmora neće imati ni pravo na regres. Smatra se da zaposleni koji nisu iskoristili svoje pravo na godišnji nisu imali ni dodatne troškove u vezi sa njim, pa poslodavac nije u obavezi da im isplati regres.

U slučaju kada zaposleni tek zasniva radni odnos u kompaniji, budući da u njoj nije bio zaposlen tokom čitave godine, poslodavac može da mu obračuna srazmerni deo regresa koji će primiti u odnosu na srazmerni deo godišnjeg odmora na koji će ostvariti pravo u tom slučaju, s obzirom da u Zakonu o radu piše da zaposleni stiče pravo na korišćenje godišnjeg odmora posle mesec dana neprekidnog rada od zasnivanja radnog odnosa. Srazmerni deo regresa može se utvrditi na isti način na koji se utvrđuje i srazmerni deo godišnjeg odmora na koji zaposleni ostvaruje prava, a sve u skladu sa Opštim aktom kompanije. Na isti način se može isplatiti regres i osobi kojoj radni odnos prestaje u toj tekućoj godini.

U situacijama kada zaposleni ostvaruje i koristi svoje pravo na pun godišnji odmor, a u toku godine je u nekom trenutku privremeno bio sprečen za rad zbog bolesti, to nije od značaja za ostvarivanje prava na regres za godišnji odmor. Takođe, u situaciji kada je određeno Opštim aktom preduzeća da se regres isplaćuje na mesečnom nivou, a zaposleni tog meseca ne ostvaruje zaradu jer je privremeno sprečen za rad zbog bolesti, već ostvarajuje naknadu zarade na teret RFZO, ni to ne predstavlja smetnju za isplaćivanje regresa od strane poslodavca. 

Iako je pravo na regres propisano Zakonom o radu, u praksi se često dolazi do njegovog različitog tumačenja. Dok poslodavci smatraju da bi trebalo da imaju poreske olakšice kada je u pitanju plaćanje regresa, kako bi imali više mogućnosti da ga isplaćuju u većem iznosu, zaposleni su često nedovoljno informisani o pravima koja ostvaruju i prilikom potpisivanja ugovora o zaposlenju najčešće vode računa samo o visini zarade i trajanju ugovora, zanemarujući svoja ostala prava. Zbog toga je neophodno voditi računa o svim izmenama Zakona o radu, kako bi zaposleni ostvarili sve ono na šta imaju pravo, a poslodavci izbegli potencijalne probleme i bili sigurni da je njihovo poslovanje u skladu sa Zakonom.

(Visited 1.029 times, 4 visits today)