Nedavno usvajanje novog Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu izazvalo je različita mišljenja i polemike u poslovnom svetu. Naročitu pažnju je privukao deo o kaznenim odredbama koje se tiču poslodavaca.
Ukoliko bismo tražili odgovor na pitanje zašto je Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu izmenjen nakon 18 godina, setićemo se pre svega brojnih povreda na radu u poslednjoj deceniji.
Najviše zbog toga, smatra se da će usvojene izmene u najvećoj meri uticati na otklanjanje dosadašnjih problema i unapređenje rada i povećanje bezbednosti zaposlenih, sa ciljem smanjenja broja povreda na radu.
Novinama u Zakonu koje poslodavci imaju obavezu da primene u roku od 18 meseci od dana usvajanja (28.4.2023.), odgovoreno je na potrebe da se pre svega u većoj meri i na bolji način zaštite zaposleni, međutim, čekaju se i podzakonska akta kojima će još dosta toga dodatno biti definisano. Podzakonska akta biće doneta u istom periodu, odnosno u narednih 18 meseci.
Usvajanje novog Zakona uvek je prilika da se podsetimo važećih obaveza i odgovornosti. U nastavku podsećamo na neke od obaveza o kojima bi svaki poslodavac trebalo da vodi računa.
Lekarski pregled zaposlenih
Iako svako od nas ima odgovornost da vodi računa o sopstvenom zdravlju, poslodavac je takođe taj kome zakon nalaže da se uključi u brigu o zdravstvenom stanju zaposlenih.
U članu 56. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, definisane su obaveze zaposlenih po pitanju organizovanja i sprovođenja sistematskih pregleda za zaposlene prema kome je poslodavac dužan da zaposlenom na radnom mestu sa povećanim rizikom pre početka rada kao i zaposlenom koji rad obavlja noću, obezbedi prethodni lekarski pregled, kao i periodični lekarski pregled u toku rada.
Ako se u postupku periodičnog lekarskog pregleda utvrdi da zaposleni ne ispunjava posebne zdravstvene uslove za obavljanje poslova na radnom mestu sa povećanim rizikom, poslodavac je dužan da ga premesti na drugo, odgovarajuće radno mesto.
Šta je novina u Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu u delu lekarskih pregleda zaposlenih? Poslodavac je sada dužan da zaposlenog na njegov zahtev uputi na lekarski pregled koji odgovara rizicima na radnom mestu u redovnim intervalima, a najkasnije u roku od pet godina od prethodnog pregleda.
Troškovi lekarskih pregleda padaju na teret poslodavca.
Osiguranje zaposlenih
Novi Zakon doneo je i oštriju kaznenu politiku pa su tako maksimalne novčane kazne udvostručene. Sudeći po reakcijama preduzetnika u poslednjih mesec dana, važno je da skrenemo pažnju i na član 67. koji se odnosi na osiguranje zaposlenih od povreda na radu, profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi s radom, radi obezbeđivanja naknade štete. Tako je ovim članom sada definisano osiguranje za zaposlene. Očekuje se da će u narednom periodu biti doneta nova podzakonska akta kojima će delovi ovog zakona biti jasnije i preciznije regulisani.
Iz novog Zakona izdvajamo deo koji se odnosi na kaznenu politiku:
Novčanom kaznom od 1.000.000 do 1.500.000 dinara kazniće se za prekršaj poslodavac sa svojstvom pravnog lica ako zaposlene ne osigura za slučaj povreda na radu i profesionalnih bolesti, radi obezbeđivanja naknade štete. Kazna od 200.000 do 400.000 dinara za isti prekršaj sleduje poslodavcu koji je preduzetnik, 30.000 do 150.000 direktoru, odnosno drugom odgovornom licu kod poslodavca a sa 30.000 do 150.000 dinara kazniće se poslodavac fizičko lice.
Veća nadležnost inspekcija
Jedna od najvažnijih odredbi novog Zakona donosi to da će poslodavci biti u obavezi da obezbede mnogo veći novi bezbednosti na radu, a obaveza zaposlenih biće da mere zaštite primenjuje.
Velike nade polažu se u odredbe koje se odnose na inspekcijski nadzor, naročito kada je u pitanju rad na građevini. Izmene u pogledu veće nadležnosti inspekcija dugo su čekane s obzirom na to da se u Srbiji najveći broj povreda na radu pa i smrtnih povreda, dešava upravo na gradilištima.
Inspektori za rad sada imaju veću nadležnost u pogledu zabrane rada na privremenim ili pokretnim gradilištima od tri, 15 ili 30 dana, u zavisnosti od toga koliko puta su utvrđene okolnosti koje dovode do ugrožavanja bezbednosti i zdravlja na radu na gradilištu. Takođe, zakon sada obavezuje inspekciju da, ukoliko utvrdi nepravilnosti, zabranu rada javno istakne na gradilištu i vidno ga obeleži.
Svakako je opravdano mišljenje da li broj inspektora pokriva nove propise. Prema Izveštaju o radu Inspektorata za rad za 2022. godinu, u Inspektoratu za rad Republike Srbije zaposleno je 214 inspektora rada.
Nije na odmet reći da je inspekcija rada u 2022. godini u delatnosti građevinarstva izvršila ukupno 4.369 inspekcijskih nadzora. Kada je u pitanju oblast bezbednosti i zdravlja na radu, izvršeno je 32.414 nadzora. Inspektori su podneli 42 krivične prijave protiv odgovornih lica u oblasti bezbednosti i zdravlja na rad.
Još jedna važna odredba u Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu odnosi se na obavljanje visokorizičnih poslova (rad na visini, u dubini, u prostoru sa potencijalno eksplozivnim atmosferama, rad sa opasnim hemijskim materijama…). Sada je za ovu vrstu poslova poslodavac dužan da zaposlenom obezbedi posebnu dozvolu.
Novi Zakon vidi i lica koja se samozapošljavaju, te je i za njih propisano da su odgovorni za sopstvenu bezbednost i zdravlje na radu kao i za druga lica na koja njihov rad i eventualni propusti utiču.
Rad od kuće i na daljinu
Novi Zakon definiše i prepoznaje dva pojma i načina rada koje su vreme u kom živimo, digitalizacija pa i pandemija korona virusa nametnuli. Tako sada Zakon definiše Rad od kuće tokom kog zaposleni iz svog boravišta ili prebivališta koji nisu pod neposrednom kontrolom poslodavca, upotrebom informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT) obavlja svoj posao. Rad na daljinu definiše se kao rad iz prostora koji nije u posedu poslodavca i poslodavac nema neposrednu kontrolu nad istim, a obavlja se takođe putem IKT.
U slučajima nedoumica u vezi sa tumačenjem novog Zakona, savetujemo da se obratite stručnim licima odnosno konsultantima ili agencijama za bezbednost i zdravlje na radu.
Seyfor d.o.o. pripremio je ovaj dokument kao vodič za razumevanje sadržaja, a ne kao glavni izvor informacija namenjen donošenju konačnih poslovnih odluka ili tumačenju Zakona.