Kako se približavaju novogodišnji i božićni praznici, mnogi poslodavci planiraju da obraduju decu svojih zaposlenih paketićima ili drugim poklonima.
U pojedinim slučajevima ova davanja mogu da budu oslobođena poreza, ali samo ukoliko su ispunjeni tačno propisani uslovi i ako se procedura pravilno dokumentuje.
Pravno utemeljenje i uslovi za neoporezivo darivanje
Mogućnost da poslodavac obezbedi novogodišnji i božićni poklon deci zaposlenih predviđena je Zakonom o radu - članom 119. propisano je da se pokloni mogu davati deci zaposlenih starosti do 15 godina.
Maksimalna vrednost ovih poklona vezana je za neoporezivi iznos utvrđen Zakonom o porezu na dohodak građana. Za isplate izvršene do 31.01.2026. godine, neoporezivi iznos je 14.077,00 dinara godišnje po jednom detetu.
Poklon detetu zaposlenog može se tretirati kao neoporeziv samo ako su istovremeno ispunjeni svi uslovi:
- poklon dobija dete zaposlenog kod poslodavca koji obezbeđuje poklon;
- dete nema navršenih 15 godina;
- poklon se daje isključivo povodom Nove godine i Božića;
- ukupna vrednost svih poklona koje jedno dete primi u toku jedne kalendarske godine po ovom osnovu ne prelazi 14.077,00 dinara.
Ako i jedan od ovih uslova nije ispunjen, davanje se smatra zaradom zaposlenog. Tada se na „brutirani“ iznos poklona obračunava i plaća porez na zaradu, kao i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje, na isti način kao i kod redovne zarade (i na teret poslodavca i iz zarade zaposlenog).
Situacije u kojima poklon nije neoporeziv
Radi jasnijeg razumevanja, u sledećim slučajevima ne može da se smatra da su ispunjeni uslovi za neoporezivo davanje:
- firma kupuje paketić detetu spoljnog saradnika ili poslovnog partnera (dete nije dete zaposlenog);
- poklon se daje detetu zaposlenog koje je napunilo 16 godina (nije ispunjen starosni uslov);
- poklon se daje povodom nekog drugog događaja, npr. polaska u školu (nije ispunjen uslov povoda – Nova godina i Božić);
- vrednost poklona je 20.000,00 dinara (prelazi dozvoljeni neoporezivi iznos);
- dete primi poklon u januaru 2025. i ponovo u decembru 2025. godine, pri čemu zbir vrednosti oba poklona prelazi 14.077,00 dinara, iako svaki pojedinačno ne prelazi taj iznos (nije ispunjen vrednosni kriterijum na nivou kalendarske godine).
Više poklona u toku iste godine
Poslodavci koji su na primer početkom 2025. godine obezbedili poklone povodom Božića, a zatim žele da i krajem godine dele novogodišnje paketiće, moraju da saberu vrednost svih poklona koje će svako dete primiti tokom 2025. godine.
Ako zbir po jednom detetu pređe 14.077,00 dinara, poslodavac je dužan da na iznos preko limita obračuna i plati porez i doprinose. U toj situaciji, oba davanja ne mogu u celosti biti neoporeziva, iako su vezana za praznike na prelasku 2024/2025. i 2025/2026. godine.
Da bi izbegli ovakve komplikacije, poslodavci mogu da zadrže ustaljenu praksu iz prethodnih godina i da sledeći ciklus darivanja planiraju za početak januara 2026. godine.
Poslodavac sam odlučuje u kom će obliku obezbediti novogodišnji poklon – to može biti novac, poklon kartica ili vaučer, paketić sa slatkišima, igračke i sl. Zakon propisuje samo maksimalni neoporezivi iznos, ali ne i vrstu poklona.
Važno je naglasiti da Zakon o radu ne uvodi obavezu poslodavcu da kupuje novogodišnje i božićne poklone, niti propisuje minimalan iznos – darivanje dece zaposlenih je u potpunosti na volji poslodavca.
Dete čija oba roditelja rade kod istog poslodavca
Česta dilema u praksi odnosi se na situaciju kada su oba roditelja zaposlena u istoj firmi: da li dete ima pravo na jedan ili dva poklona?
Ministarstvo rada i socijalne politike zauzelo je stav u Mišljenju br. 011-00-46/2010 da, s obzirom na to da svaki roditelj ima status zaposlenog i ostvaruje svoja prava iz radnog odnosa, dete ima pravo na dva poklona od poslodavca.
Potrebna dokumentacija
Radi pravilnog evidentiranja i eventualne kontrole, preporučuje se da poslodavac sačini Odluku direktora o dodeli poklona, u kojoj treba da budu navedeni:
- spisak dece zaposlenih koja ostvaruju pravo na poklon,
- visina poklona po detetu,
- oblik poklona (novac, vaučer, paketić i dr.).
Kao dokaz da je u pitanju dete zaposlenog, može se priložiti izvod iz matične knjige rođenih ili druga odgovarajuća dokumentacija.
Izvor: Experta.rs
