Jedno od prvih pitanja koje novi preduzetnici postavljaju svom knjigovođi glasi: „Da li je novac na poslovnom računu moj i mogu li da ga podignem kad god poželim?“
Odgovor je uglavnom potvrdan, ali uz nekoliko važnih pravila.
Dobra vest je da preduzetnik, za razliku od vlasnika društva sa ograničenom odgovornošću (DOO), može da raspolaže novcem koji ostvari kroz svoju delatnost, ali je važno razumeti kada je taj novac zaista raspoloživ, kako se podizanje evidentira i zašto stanje na računu nije uvek isto što i slobodan novac za ličnu potrošnju.
U nastavku objašnjavamo šta važi za različite oblike oporezivanja, šta znači limit od 150.000 dinara i šta je važno proveriti pre nego što novac sa poslovnog računa prebacite na privatni račun ili podignete u gotovini.
Zašto se ovo pitanje često pogrešno tumači?
Zabuna često nastaje zato što se pravila za preduzetnike mešaju sa pravilima koja važe za DOO.
Kod društva sa ograničenom odgovornošću novac na računu pripada pravnom licu. Vlasnik ne može jednostavno da koristi sredstva firme za lične potrebe bez odgovarajućeg osnova.
Kod preduzetnika je situacija drugačija. Preduzetnik i njegova radnja nisu odvojena pravna lica, zbog čega je raspolaganje ostvarenim prihodom jednostavnije. Ipak, to ne znači da novac treba podizati bez pregleda obaveza, bez evidencije i bez konsultacije sa knjigovođom kada postoji nedoumica.
Da li preduzetnik može da prebaci novac sa poslovnog na privatni račun?
Da. Preduzetnik može da raspolaže neto prihodom, odnosno novcem koji ostane nakon što su iz poslovnih prihoda pokriveni troškovi, porezi, doprinosi i druge obaveze.
Novac može da podigne u gotovini ili da ga prenese sa poslovnog računa na privatni račun. Samo podizanje novca ne znači automatski novu poresku obavezu, jer se preduzetnik oporezuje prema načinu oporezivanja koji se primenjuje na njegovo poslovanje.
Međutim, važno je razumeti jednu praktičnu razliku: novac koji se trenutno nalazi na računu nije uvek novac koji je u celosti slobodan za korišćenje.
Deo sredstava može biti namenjen za poreze, doprinose, dobavljače, zakup, softver, zarade, PDV ili druge obaveze koje dospevaju kasnije. Zato se odluka o podizanju novca ne donosi samo na osnovu trenutnog salda, već na osnovu realne slike poslovanja.
Šta važi za paušalce, knjigaše i preduzetnike na ličnoj zaradi?
Iako preduzetnik može da raspolaže ostvarenim sredstvima, u praksi nije svejedno da li je paušalac, vodi poslovne knjige ili je opredeljen za isplatu lične zarade. Od toga zavisi kako se prate obaveze, šta se proverava pre podizanja novca i kako se transakcije evidentiraju.
Paušalac
Kod paušalno oporezovanih preduzetnika situacija je najjednostavnija.
Paušalac plaća porez i doprinose prema rešenju Poreske uprave, bez obzira na stvarni mesečni profit. Nakon što izmiri poreske obaveze i druge poslovne troškove, preostalim novcem može da raspolaže.
To znači da paušalac može:
- podizati gotovinu sa poslovnog računa,
- prebacivati sredstva na svoj lični račun,
- koristiti ostvareni prihod za lične potrebe.
Ne postoji obaveza dokazivanja na šta će novac biti potrošen, jer je poreska obaveza već utvrđena kroz paušalni model oporezivanja.
Ipak, i kod paušalaca je važno voditi računa o likvidnosti. Ako preduzetnik odmah nakon naplate računa podigne sav novac, može se desiti da kasnije nema dovoljno sredstava za poreze, doprinose, dobavljače ili redovne troškove poslovanja.
Preduzetnik koji vodi poslovne knjige
Kod preduzetnika koji vodi poslovne knjige osnovni princip je isti: preduzetnik može da raspolaže novcem koji ostvari kroz obavljanje delatnosti. U praksi, sredstva se tokom godine mogu podizati ili prenositi na privatni račun kao prihod od samostalne delatnosti.
Međutim, kod knjigaša je važno da se podizanje novca ne meša sa poslovnim rashodima. Činjenica da je preduzetnik podigao određeni iznos sa računa ne znači da je nastao poreski priznati trošak.
Poreska osnovica se utvrđuje na osnovu poslovnih prihoda i rashoda, odnosno na osnovu rezultata poslovanja. Zato stanje na računu nije dovoljno za procenu koliko novca je zaista raspoloživo. Deo sredstava može biti potreban za poreze, doprinose, dobavljače, PDV ili druge obaveze koje dospevaju kasnije.
Zbog toga je preporučljivo da preduzetnik koji vodi knjige redovno prati prihode, rashode, dospele obaveze i iznose koje je već podigao tokom godine, uz konsultaciju sa knjigovođom.
Preduzetnik na ličnoj zaradi
Dodatna dilema javlja se kod preduzetnika koji su se opredelili za isplatu lične zarade.
Mnogi u tom slučaju misle da mogu da koriste samo iznos svoje lične zarade, slično zaposlenom licu. Međutim, lična zarada je način obračuna poreza i doprinosa, ali ne znači da je sav preostali novac automatski zaključan na poslovnom računu.
Preduzetnik na ličnoj zaradi može raspolagati i sredstvima koja ostanu nakon isplate lične zarade, poreza, doprinosa i drugih poslovnih obaveza. Ipak, zbog načina evidentiranja i poreskog tretmana, ovde je posebno važno da se svaka isplata pravilno knjiži i da se pre većih prenosa proveri sa knjigovođom.
Da li postoje limiti za podizanje gotovine?
Kod podizanja gotovine sa poslovnog računa često se pominju iznosi od 150.000 dinara i 600.000 dinara. Nijedan od njih ne predstavlja granicu profita, zarade ili novca koji preduzetnik sme da koristi.
Iznos od 150.000 dinara odnosi se na dokumentaciju kod gotovinskih isplata. Gotovinske isplate preko tog iznosa dnevno zahtevaju dokumentaciju iz koje se mogu utvrditi iznos, osnov i namena isplate. To ne znači da preduzetnik ne može da podigne više od 150.000 dinara, već da za veći iznos banka može tražiti odgovarajući dokument, na primer odluku o podizanju neto prihoda.
Iznos od 600.000 dinara odnosi se na rok isplate gotovine. Banka je dužna da gotovinu sa računa isplati odmah, ali za iznose veće od 600.000 dinara sredstva preko tog iznosa može isplatiti najkasnije narednog radnog dana. Dakle, ni ovaj iznos nije poreski limit, već pravilo o roku u kojem banka obezbeđuje gotovinu.
Pored toga, kod većih ili neuobičajenih transakcija banka može tražiti dodatno obrazloženje ili dokumentaciju u skladu sa svojim procedurama i propisima o sprečavanju pranja novca. To ne znači da je isplata zabranjena, već da se proverava osnov transakcije.
Koja šifra plaćanja se koristi?
Kod podizanja ili prenosa sredstava važno je pravilno popuniti nalog za plaćanje.
U praksi se za raspolaganje neto prihodom preduzetnika najčešće koriste:
• 141 za gotovinsko podizanje,
• 241 za bezgotovinski prenos sa poslovnog na privatni račun.
Ipak, pre konkretne transakcije najbolje je proveriti sa bankom ili računovođom koju šifru treba koristiti u konkretnom slučaju, posebno ako postoje specifičnosti u načinu oporezivanja, isplate lične zarade ili evidentiranja transakcije.
Primer iz prakse
Zamislimo preduzetnika paušalca koji je tokom meseca naplatio 300.000 dinara od svojih klijenata.
Nakon što plati mesečne poreske obaveze i poslovne troškove, preostali iznos može da prebaci na svoj privatni račun ili podigne u gotovini. Na taj iznos se ne obračunava dodatni porez samo zato što je novac podignut sa poslovnog računa.
Važno je, međutim, da deo novca ostane rezervisan za naredne obaveze, kako podizanje novca ne bi ugrozilo likvidnost poslovanja.
Kako Minimax pomaže preduzetnicima i knjigovođama?
Jedan od problema sa kojim se preduzetnici često susreću nije samo podizanje novca, već evidencija transakcija I praćenje poslovanja tokom godine.
Kada se uplate klijenata, troškovi, prenosi na privatni račun i obaveze prate kroz više tabela, izvoda i poruka, lako dolazi do zabune: šta je naplaćeno, šta još treba platiti, šta predstavlja poslovni trošak, a šta samo prenos sredstava.
U Minimaxu preduzetnik i knjigovođa mogu da prate izdate i primljene račune, naplatu, otvorene stavke, troškove i poslovnu dokumentaciju na jednom mestu. Tako je lakše videti koje obaveze postoje, koji iznosi su već plaćeni i koliko novca je zaista raspoloživo nakon troškova.
Za preduzetnika to znači bolju kontrolu nad novcem i manje odluka donetih samo na osnovu trenutnog stanja na računu. Za knjigovođu znači jasniju evidenciju, manje naknadnog usklađivanja i bolju osnovu za savetovanje klijenta.
Zaključak
Podizanje novca sa računa preduzetnika u Srbiji uglavnom je jednostavnije nego što mnogi novi preduzetnici misle. Paušalci, preduzetnici koji vode knjige i preduzetnici na ličnoj zaradi mogu da raspolažu ostvarenim sredstvima, ali je važno razumeti poreski tretman, način evidentiranja i obaveze koje treba izmiriti pre podizanja novca.
Kada su prihodi, troškovi, prenosi i obaveze jasno evidentirani, odluke o podizanju novca postaju sigurnije i jednostavnije.
Zato je važno da preduzetnik ne prati samo trenutno stanje na računu, već celu sliku poslovanja. Uz redovnu saradnju sa knjigovođom i sistemsko praćenje finansija kroz Minimax, lakše je proceniti koliko je novca zaista raspoloživo, bez ugrožavanja redovnih poslovnih obaveza.
