Jubilarne nagrade postaju tema među zaposlenima najčešće kada se približe jubileju od deset ili dvadeset godina neprekidnog rada kod istog poslodavca. Tada se potpuno opravdano mogu raspitati u pravnoj službi firme da li im pripada pravo na jubilarnu nagradu.
Iako je pravo nagrađivanja gotovo uvek prisutno u javnom sektoru, radnici iz privatnog često naprave grešku vodeći se tom praksom. Međutim, jubilarna nagrada nije obavezna po zakonu.
Šta konkretno kaže zakon na temu jubilarne nagrade?
Član 120. Zakona o radu jasno propisuje da opštim aktom, odnosno ugovorom o radu može da se utvrdi pravo na jubilarne nagrade za svoje zaposlene. Dakle, jubilarna nagrada predstavlja diskreciono pravo poslodavca koji je, ukoliko odluči da je isplaćuje, uređuje kroz kolektivni ugovor ili pravilnik o radu a u nekim situacijama i kroz ugovor o radu. Dakle, jubilarna nagrada nije obavezna po zakonu, ali je obavezujuća ako ih je poslodavac propisao svojim aktima i zaposleni u tom slučaju imaju pravo da je zahtevaju.
U privatnom sektoru ta odluka često zavisi od finansijskih mogućnosti i politike nagrađivanja u kompaniji pa je zato realno raspitati se za svoja prava. Važno je istaći da se jubilarna nagrada po pravilu najčešće isplaćuje u novčanom iznosu, ali u praksi je poslodavac može dodeliti i u formi prigodnog poklona određene vrednosti (na primer sat, umetnička slika, vaučer ili drugi dar).
Kod budžetskih korisnika – bilo da se radi o republičkim ili lokalnim institucijama – postoji dodatni uslov: sredstva za jubilarne nagrade moraju da budu posebno planirana i obezbeđena u budžetu.
Jubilarna nagrada je jedan od najboljih vidova priznanja zaposlenima za njihov dugogodišnji doprinos kompaniji. Njihova isplata šalje jasnu poruku poslodavca zaposlenima: da se njihov rad i lojalnost cene. U vremenu kada je konkurencija za kvalitetne kadrove sve jača, ovakvi vidovi nagrađivanja mogu biti odlučujući za poslodavce jer im pomaže da, pre svega, zadrže najbolje ljude ali i da jačaju imidž i stabilnost kompanije.
Kada se i kako isplaćuje jubilarna nagrada?
Jubilarne nagrade se u praksi najčešće isplaćuju kada zaposleni navrši 10, 20, 30, 40 godina radnog staža. Pravilo o tome da li se računa ukupan radni staž ili staž kod istog poslodavca zavisi od akta kojim su jubilarne nagrade uređene.
U privatnom sektoru najčešće se isplaćuje fiksni iznos (na primer 20.000 ili 50.000 dinara ili koji fiksni iznos kompanija odredi za 10 godina), procenat od prosečne zarade zaposlenog ili procenat od prosečne zarade u kompaniji ili u zemlji.
U javnom sektoru, jubilarne nagrade se obično vezuju za visinu prosečne zarade bez poreza i doprinosa po zaposlenom u Republici Srbiji, koja se uvećava za 25% pri svakom narednom ostvarivanju tog prava. Ovde postoji razlika u tretiranju termina prosečne zarade kada je u pitanju isplata jubilarne nagrade kod zaposlenih u državnim organima, ustanovama kulture, u osnovnim i srednjim školama, komunalnoj delatnosti, zdravstvenim ustanovama.
U javnom sektoru takođe jubilarna nagrada bi trebalo da se isplaćuje u roku od 30 dana od dana kada je zaposleni stekao pravo na jubilarnu novčanu nagradu.
Svake godine se zvanično određuje neoporezivi deo jubilarne nagrade, ove godine je to iznos od 28.152,00dinara. Ukoliko vas zanimaju ostali neoporezivi iznosi, pogledajte OVDE.
Poslodavac ste - koje su vaše obaveze
Kao poslodavac, vaša prva obaveza je da jasno definišete pravila nagrađivanja i unesete ih u kolektivni ugovor, pravilnik o radu ili pojedinačne ugovore o radu. Kada jednom propišete pravo na jubilarnu nagradu, ono postaje obavezujuće i ne možete ga jednostrano ukinuti bez izmene internih akata. Dužni ste da svim zaposlenima omogućite jednak tretman – jubilarna nagrada ne može biti privilegija odabranih, već pravo svih koji ispune uslov. Morate obezbediti finansijska sredstva i planirati ih u svom budžetu, jer neisplata može dovesti do sudskog spora. Ako se nagrada dodeljuje u novcu, dužnost je da obračunate poreze i doprinose, osim u okviru neoporezivog iznosa koji država svake godine propisuje. Ukoliko je oblik nagrade poklon ili vaučer, i tada morate voditi računa o poreskom tretmanu. Obaveza poslodavca je i da precizno odredi da li se računa ukupan radni staž ili samo godine provedene kod njega. Transparentna komunikacija sa zaposlenima o uslovima i rokovima isplate sprečava nesporazume i nezadovoljstvo. Rokovi za isplatu moraju biti poštovani, posebno u javnom sektoru gde je zakonski određen period od 30 dana. Na kraju, vaša najveća obaveza je da kroz jubilarne nagrade pokažete doslednost i ozbiljnost – jer zaposleni veruju onome što vide, a ne samo onome što čuju.
Zaključak je jasan – jubilarna nagrada nije samo trošak već strateško ulaganje u ljude bez kojih nijedan biznis ne može da raste. Poslodavci koji neguju praksu nagrađivanja vernosti dobijaju zauzvrat stabilan tim, manju fluktuaciju i imidž kompanije u kojoj se ceni trud i odanost. U eri kada konkurencija ne prestaje da lovi najbolje kadrove, ovakve nagrade su vaša prednost. A da bi sve bilo jednostavno i bez administrativnih glavobolja, tu je Minimax. U njemu možete lako voditi evidenciju staža, pravila nagrađivanja i obračun isplata, uz automatsko praćenje neoporezivih iznosa koje zakon svake godine menja. Tako ne rizikujete da propustite obaveze, a istovremeno gradite poverenje zaposlenih. Minimax je tu da vam posao učini lakšim, a nagrađivanje preciznim i pravičnim. Upravo to je kombinacija koja čini da zaposleni ostaju uz vas i u narednih deset, dvadeset ili više godina.
Ovaj tekst kreiran je kao vodič za razumevanje sadržaja, a ne kao glavni izvor informacija namenjen donošenju konačnih poslovnih odluka ili tumačenju postojećeg sadržaja. Za druga uputstva i detaljniji uvid u razmatrana pitanja, preporučujemo da se konsultujete sa stručnjacima.
