Godišnji odmor se često posmatra kroz ukupan broj slobodnih dana koje zaposleni ima na raspolaganju. Na primer, po evidenciji zaposleni ima još 30 dana godišnjeg. Ali, da li svih 30 dana ima pravo da iskoristi do kraja godine ili deo treba da iskoristi do 30.06.2026?
Dakle, za poslodavce i sve koji vode kadrovsku administraciju, jednako je važno kako se ti dani prate, koriste i dokumentuju.
Posebno kada se u istoj evidenciji nađu stari i novi godišnji odmor.
Zato uredno vođenje godišnjih odmora nije samo administrativna formalnost. Pomaže da se poštuju zakonski rokovi, pravilno primene interna pravila i izbegnu naknadne korekcije u obračunu.
Šta podrazumeva stari, a šta novi godišnji odmor?
Stari godišnji odmor odnosi se na preostale dane iz prethodne godine, dok novi godišnji odmor predstavlja dane koji zaposlenom pripadaju za tekuću kalendarsku godinu.
U evidenciji ih treba jasno razdvojiti, jer ukupan broj preostalih dana ne pokazuje uvek iz koje godine dani potiču, do kada mogu da se iskoriste i da li su ispunjeni uslovi za prenos.
Koja su prava zaposlenih, a koje obaveze poslodavca?
Godišnji odmor je jedno od osnovnih prava zaposlenih. Zaposleni se tog prava ne može odreći, niti se ono može zameniti novčanom naknadom, osim u slučaju prestanka radnog odnosa.
Iako zaposleni ima pravo na godišnji odmor, termin korišćenja se usklađuje sa poslodavcem i potrebama posla. Ako je potrebno izmeniti već odobren termin, poslodavac to može učiniti najkasnije pet radnih dana pre početka odmora, ukoliko to zahtevaju potrebe posla.
Poslodavac je dužan da omogući korišćenje godišnjeg odmora, donese rešenje o korišćenju odmora i vodi evidenciju iskorišćenih i preostalih dana.
Zakonski okvir: šta je važno imati u vidu?
Prema članu 68. Zakona o radu, zaposleni stiče pravo na korišćenje godišnjeg odmora posle mesec dana neprekidnog rada od dana zasnivanja radnog odnosa kod poslodavca. Zakonski minimum godišnjeg odmora iznosi 20 radnih dana u kalendarskoj godini.
Pri utvrđivanju dužine godišnjeg odmora, radna nedelja računa se kao pet radnih dana. U dane godišnjeg odmora ne uračunavaju se praznici koji su neradni dani u skladu sa zakonom, odsustvo sa rada uz naknadu zarade i privremena sprečenost za rad u skladu sa propisima o zdravstvenom osiguranju.
Zašto 20 dana nije uvek konačan broj?
Zakonski minimum godišnjeg odmora je 20 radnih dana, ali ukupan broj dana može biti veći ako je to predviđeno opštim aktom, kolektivnim ugovorom ili ugovorom o radu.
U praksi, dodatni dani se najčešće određuju prema kriterijumima kao što su godine radnog iskustva, stručna sprema, složenost posla, posebni uslovi rada, odgovornost radnog mesta ili doprinos zaposlenog.
Poslodavac može predvideti i dodatne pogodnosti, na primer po osnovu broja dece, određenih porodičnih okolnosti, internih benefita ili slobodnog dana za rođendan zaposlenog.
Takva pravila nisu zakonska obaveza, ali ako postoje, važno je da budu jasno definisana, dostupna i dosledno primenjena.
Kada se godišnji odmor prenosi u narednu godinu?
Godišnji odmor može da se koristi odjednom ili u delovima. Ako se koristi u delovima, prvi deo mora da se iskoristi u toku kalendarske godine za koju se odmor ostvaruje, dok se preostali deo može iskoristiti najkasnije do 30. juna naredne godine.
Zato neiskorišćeni dani godišnjeg odmora ne znače automatski da se odmor može preneti u narednu godinu. Da bi zaposleni mogao da koristi preostale dane u narednoj godini, važno je da je korišćenje odmora započeto do 31. decembra godine za koju se odmor ostvaruje.
Izuzetak postoji za zaposlene koji zbog porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta ili posebne nege deteta nisu mogli da iskoriste godišnji odmor u celini ili delimično. U tom slučaju, odmor mogu iskoristiti najkasnije do 30. juna naredne godine.
Šta se dešava ako stari godišnji odmor ne bude iskorišćen do 30. juna?
Ako zaposleni ne iskoristi preneti godišnji odmor do 30. juna naredne godine, pravo na korišćenje tih dana po pravilu prestaje.
To u praksi znači da zaposleni više ne može da koristi te dane, niti da traži novčanu naknadu dok je radni odnos aktivan.
Međutim, za poslodavca je važno da može da pokaže da je zaposlenom korišćenje godišnjeg odmora bilo omogućeno i pravilno evidentirano. U suprotnom mogu nastati dodatne provere, sporovi ili pitanja odgovornosti u slučaju inspekcijskog nadzora ili prestanka radnog odnosa.
Gde najčešće nastaju greške u evidenciji?
Najveći rizik nastaje kada se u evidenciji ne vidi jasno koji dani pripadaju prethodnoj, a koji tekućoj godini. Tada ukupan broj preostalih dana može delovati tačno, ali bez informacije do kada zaposleni zaista može da ih iskoristi.
Greške se javljaju i kada se ne ažuriraju promene koje utiču na broj dana odmora - na primer srazmerni odmor kod novozaposlenih, dodatni dani po osnovu staža ili internih kriterijuma, promena radnog mesta, bolovanje tokom odmora ili neradni praznik.
Zato dobra evidencija treba jasno da pokaže:
- koliko dana zaposleni ima,
- iz koje godine ti dani potiču,
- do kada može da ih iskoristi.
Kada su ovi podaci jasni i ažurni, lakše je planirati odsustva, posebno u periodima kada više zaposlenih želi odmor u isto vreme, kao i uskladiti podatke sa rešenjima i obračunom zarada.
Zašto evidencija godišnjeg odmora utiče i na obračun zarada?
Godišnji odmor direktno utiče na obračun zarada, jer zaposleni za vreme njegovog korišćenja ima pravo na naknadu zarade.
Zato promene u evidenciji, kao što su izmena termina, bolovanje tokom odmora ili pogrešno uračunat neradni dan, moraju biti vidljive i u obračunu. Ako evidencija i obračun nisu usklađeni, svaka izmena traži dodatnu proveru i povećava rizik od greške.
Ovo je posebno važno kada obračun zarada vodi knjigovođa ili knjigovodstvena agencija, jer nejasni podaci znače dodatne provere iskorišćenih i preostalih dana, kao i moguće korekcije obračuna.
Kako Minimax pomaže u urednijem vođenju evidencije odsustava?
Kod godišnjih odmora nije dovoljno samo zabeležiti odsustvo. Važno je da se isti podaci pravilno koriste dalje, za praćenje preostalih dana, pripremu rešenja, obračun zarada i prikaz na platnoj listi.
U Minimaxu se godišnji odmor može voditi po danima, što je posebno korisno kada se odvojeno prate stari i novi odmor. Takva evidencija omogućava lakše planiranje korišćenja odmora, tačniji pregled iskorišćenih i preostalih dana i jasnije praćenje dana prenetih iz prethodne godine.
Za unos godišnjeg odmora mogu se koristiti jednostavan ili detaljan unos. Jednostavan unos je praktičan za evidentiranje broja dana po zaposlenom i mesecu, dok je detaljan unos kroz kalendar korisniji kada su važni tačni datumi korišćenja - na primer kod odmora u delovima, prenetog godišnjeg odmora ili povezivanja sa obračunom zarada.
Pre pripreme odluke o godišnjem odmoru, važno je proveriti da li su uneti kriterijumi koji uvećavaju broj dana odmora, poput staža, internih pravila ili drugih kriterijuma koje poslodavac primenjuje.
Nakon unosa podataka, u Minimaxu se može pripremiti i odštampati rešenje za konkretnog zaposlenog i konkretan period odsustva.
Podaci o godišnjem odmoru mogu se povezati i sa obračunom zarada. Broj dana unetih za godišnji odmor predlaže se u obračunu za izabrani mesec, a ako se koristi modul Evidencija radnog vremena, dani odmora mogu se označiti direktno u evidenciji i preneti u obračun zarade.
Ovo je posebno korisno za poslodavce, knjigovođe i knjigovodstvene agencije, jer smanjuje potrebu za dodatnim proverama, ručnim usklađivanjem podataka i naknadnim ispravkama.
Podaci o godišnjem odmoru mogu se, po potrebi, prikazati i na platnoj listi, uključujući iskorišćene i preostale dane.
Na ovaj način Minimax povezuje ceo proces godišnjeg odmora - od unosa dana i pripreme rešenja, do obračuna zarada i prikaza na platnoj listi.
Preuzmite besplatan e-priručnik „Evidencija godišnjih odmora po danima u Minimaxu” i pogledajte kako Minimax može da vam pomogne da godišnje odmore pratite preglednije, tačnije i uz manje administracije.
Sadržaj ovog teksta ima isključivo informativni karakter. Seyfor d.o.o. ne pruža pravne, poreske niti računovodstvene savete. Za tumačenje konkretnih situacija potrebno je obratiti se nadležnim institucijama ili ovlašćenim stručnim licima.
