Finansijski ili operativni lizing?
Kada govorimo o lizingu upotrebljavamo termin koji se veoma često koristi u svakodnevom govoru i životu, ali tek kada dođe do njegove primene pokaže se koliko je detalja zapravo ljudima nejasno kada je ovaj koncept u pitanju. Nije retkost da se korisnici ovakvih finansijsjih usluga obraćaju bankama za savete, jer nisu sigurni koje su to mogućnosti koje im lizing kao usluga pruža i koje su to njihove obaveze, a koja prava, kada se odluče na ovakav korak. Lizing je definitivno jedan od najpopularnijih vidova finansiranja budući da se smatra dosta povoljnijim od kredita, jer se veruje da je opasnost od nenaplaćivanja potraživanja daleko manja nego kod kredita, ali i da su mogućnosti koje lizing pruža veće. Ipak, postoji puno nedoumica koje se javljaju kada je lizing u pitanju, posebno kada se dođe do dela koji se odnosi na njegovo oporezivanje i njegov knjigovodstveni tretman, ali i kada govorimo o samim razlikama između pojedinačnih tipova lizinga. Zbog toga je izuzetno važno da svaki potencijalni korisnik, bez obzira na to da li je u pitanju finansijski ili operativni lizing, pre potpisivanja bilo kakvog ugovora detaljno prouči sve aspekte ovog vida finansiranja, kako se ne bi našao u situaciji da ne može, ili ne želi, da ispoštuje dogovorene ugovorne obaveze.
Šta je uopšte lizing?
Korišćenje lizinga, naravno, ima svoje prednosti i mane, pa je pre upuštanja u ovakav postupak važno detaljno informisanje o tome šta on podrazumeva i šta je to na šta se lice obavezuje, bez obzira na to da li je u pitanju davalac lizinga ili njegov korisnik. U suštini, lizing pruža pravo korisniku lizinga da koristi predmet istog mada nije njegov vlasnik, dok je davalac lizinga taj koji zadržava pravo vlasništva tokom ovog ugovora. Prema ugovoru o lizingu, njegov korisnik ima pravo da koristi predmet lizinga tokom perioda predviđenog ugovorom, ali je isto tako dužan da davaocu lizinga plaća ugovorenu naknadu, u prethodno dogovorenom roku i iznosu. Upravo zbog ovih razloga lizing je često jednostavnije rešenje od kredita, a svakako pristupačnije svima onima koji ne ostvaruju uslove neophodne da bi od banke dobili odobrenje za kredit.
Razlike između finansijskog i operativnog lizinga
Dve osnovne vrste lizinga su finansijski i operativni, a to za koji će se neko odlučiti pre svega zavisi od toga da li ima nameru da koristi predmet lizinga, ili je krajnja namera finansiranje određene kupovine. Iako na prvi pogled može delovati da su razlike između finansijskog i operativnog lizinga vrlo evidentne, nije retkost da je ljudima u praksi teško da odluče koji je to lizing koji je njima potreban i šta je to što će im pružiti najbolje moguće uslove pri transakciji. Za sve one koji planiraju da koriste određeni predmet lizinga na ugovorom predviđeno vreme, preporučuje se da se odluče za operativni lizing koji predstavlja kratkoročni ugovor o zakupu, pri čemu je period ugovora obično kraći nego ekonomski vek predmeta zakupa. Kada ugovor o zakupu istekne, predmet lizinga se vraća davaocu, koji dalje može da ga koristi, proda, ili ponovo izda u zakup drugom licu. Važno je napomenuti da kod operativnog lizinga održavanje predmeta lizinga najčešće plaća davalac lizinga. Sa druge strane, kod finansijskog lizinga sve troškove održavanja predmeta lizinga snosi korisnik istog. Finansijski lizing, za razliku od operativnog, podrazumeva da nakon isteka ugovora o lizingu, korisnik lizinga postaje vlasnik predmeta lizinga, ukoliko je tako naznačeno ugovorom i ako je ispunio sve obaveze njime propisane. Kod finansijskog lizinga ukupna vrednost lizinga veća je ili jednaka ekonomskoj vrednosti predmeta lizinga, dok kod operativnog lizinga to nije slučaj. Važno je takođe napomenuti i da kod operativnog lizinga korisnik ima mogućnost da opozove lizing bez ikakve naknade, dok bi u slučaju da to učini kod finansijskog lizinga bio u obavezi da sam snosi gubitak. Finansijski lizing uređen je Zakonom o finansijskom lizingu, dok se odredbe ovog Zakona ne primenjuju na operativni lizing, već se na njega odnosi Zakon o obligacionim odnosima.
Računovodstveni i poreski tretman finansijskog i operativnog lizinga
S obzirom na razlike između operativnog i finansijskog lizinga, jasno je da oni traže i različit računovodstveni i poreski tretman. Kod korisnika finansijskog lizinga obaveza plaćanja poreza na dodatu vrednost nastaje prilikom predaje dobra i plaća se odmah po sklapanju ugovora, dok korisnici operativnog lizinga ovaj porez najčešće plaćaju kroz rate. Celokupan iznos lizing rate će stoga imati tretman troška u bilansu uspeha korisnika. Kod finansijskog lizinga, s obzirom na to da iznos rate sadrži i glavnicu i kamatu, za glavnicu se smanjuje obaveza, a kamata je ta koja predstavlja finasijski rashod. Upravo u tome se ogleda jedna prednost operativnog lizinga, jer se samim tim što se cela lizing naknada priznaje kao trošak zakupa umanjuje oporeziva dobit. Kada je u pitanju knjigovodstveni tretman lizinga, treba imati na umu da se kod finansijskog lizinga predmet evidentira u poslovnim knjigama korisnika, dok se kod operativnog lizinga predmet evidentira u poslovnim knjigama davaoca lizinga. Imajte uvek na umu da podaci o operativnom lizingu ne ulaze u evidenciju Kreditnog biroa, te i ne utiču na kreditnu sposobnost klijenta, dok se u slučaju finansijskog lizinga, budući da se podaci o njemu vode u bilansima klijenata, oni utiču na njegovu kreditnu sposobnost i evidentiraju se u Kreditnom birou.
Odluka o tome da li će se pravno ili fizičko lice odlučiti za operativni ili finansijski lizing pre svega zavisi od ličnih potreba i mogućnosti, ali je vrlo bitno da sve strane pre potpisivanja bilo kakvog ugovora raspolažu svim mogućim informacijama, kako ne bi došlo do nepovoljne situacije jednom kada je ugovor potpisan. Pre donošenja bilo kakve ponude savetuje se razmatranje i upoređivanje svih postojećih ponuda, ali i načina ispunjavanja ugovornih obaveza, budući da je moguće oduzimanje predmeta lizinga ukoliko dođe do neizmirenja duga
