Šta može da se desi za deset dana?
Zaista, šta može da se desi za deset dana? Ne bilo kojih deset dana, već deset dana mog godišnjeg odmora. U avgustu. Kada su ulice u gradu puste, kafići prazni, gradski prevoz saobraća u redukovanom režimu. U 14 sati pogled kroz prozor deluje kao slika pejzaža. Ni travka se ne pomera.
Kada je većina stanovnika na obali mora, da li mogu i ja da budem?
Zakon o radu kaže da imam pravo. I ja sam valjda neki zaposleni.
I to ne na deset dana, već na dve nedelje, ako koristim godišnji odmor u delovima. Čekajte, pa to znači da mogu još koji put tokom godine na godišnji odmor?
Dakle, Zakon kaže da mogu. Zašto se onda ja brinem?
Najavila sam odmor svim saradnicima. Sve što se može planirati, uradićemo pre mog odlaska. Ako nešto hitno iskrsne, biću dostupna. A iskrsnuće. I biće hitno. Kada sam ja na odmoru, definicija hitnog se menja.
„Zdravo, znam da si na odmoru, izvini, ali hitno mi treba ono što si mi poslala pre 10 dana na mail, ne mogu da ga pronađem“
„Ćao, podneo sam zahtev za kredit, možeš li molim te časkom da mi pošalješ bruto bilans i kartice kupaca i dobavljača na mail? Nije hitno, može i večeras“
Sreća pa je tu WiFi, pametni telefon i par aplikacija koje vam omogućavaju da i dok vas deca zatrpavaju u pesak pošaljete po koji mail. Vaši najbliži neće ni primetiti da radite, ništa neće pokvariti te dragocene porodične uspomene.
Svi misle da pijete koktel na nekoj otmenoj plaži, dok vi sa jednom dečijom nogom pod nosom, ustima punim peska, u jednoj ruci držite poluprosutu kafu a drugom kucate mailove. Idila!
A za to vreme kod kuće – pa ne može da bude smak sveta zar ne?
Nije kao da će nešto strašno da se desi bez mene. Možda pridajem sebi previše značaja – ja odem, i bude smak sveta. Ma hajde!
Ili ja odem – a neki novi propis bude usvojen. Nešto strašno. Nešto sa 120 polja na 10 strana što ćemo popunjavati svakog meseca. Kolege se bore sa tim, pišu peticije, analize, pozivaju na akciju. Znate one scene iz akcionih filmova u kojima mali ljudi gađaju iz svih oružja neku neman? Godzila, King Kong, Transformersi? Okruže je sa svih strana, gađaju iz svih oružja, a ona tumara gradom i gazi sve pred sobom. Napeta muzika. Da li će uspeti i ako su mali izgledi za pobedu?
A ja plivam u tirkiznom moru i ne znam ništa o tome. Kažu da je neznanje blagoslov. No problem je kad isčezne.
Odmor se završi, natrag na posao. Nadam se da ste se dobro odmorili, jer sve što ste propustili sačekalo vas je.
Sad punom parom napred. Po svoj prilici, nisam uobrazila. Nešto strašno se zaista desilo i preti da ćemo ga popunjavati od naredne godine. Ali, dok god traje napeta muzika, film nije gotov. Nada poslednja umire. Pobedićemo jednom te zle obrasce.
