Radni odnos ne mora uvek biti zasnovan na punom radnom vremenu. Zaposleni može raditi i kraće od punog radnog vremena, kod jednog ili više poslodavaca, ali se tada često javljaju pitanja koja nisu odmah jasna.
Da li se plata obračunava drugačije?
Da li se radni staž umanjuje?
Koliko dana godišnjeg odmora pripada zaposlenom?
Ko plaća doprinose ako zaposleni radi kod dva poslodavca?
I koja prava ostaju ista bez obzira na broj radnih sati?
O obavezama poslodavaca kod nepunog radnog vremena pisali smo u ranijem blogu, dok u ovom tekstu odgovaramo na najčešća pitanja iz ugla zaposlenih.
Šta je nepuno radno vreme?
Da bi se pravilno razumela prava zaposlenih, važno je razlikovati puno, nepuno i skraćeno radno vreme.
Puno radno vreme prema Zakonu o radu ne može biti duže od 40 časova nedeljno, osim u posebnim slučajevima, kao što je prekovremeni rad. Opštim aktom kod poslodavca puno radno vreme može biti kraće od 40 časova nedeljno, ali ne kraće od 36 časova.
Nepuno radno vreme je radno vreme kraće od punog radnog vremena. Ako je kod poslodavca puno radno vreme 40 časova nedeljno, nepuno radno vreme može biti, na primer, 20, 25 ili 30 časova nedeljno.
Skraćeno radno vreme je posebna kategorija i ne treba ga mešati sa nepunim radnim vremenom. Ono se najčešće uvodi za poslove koji su naročito teški, naporni ili štetni po zdravlje. Iako zaposleni tada radi manje sati, on ostvaruje prava kao da radi puno radno vreme.
Kod nepunog radnog vremena situacija je drugačija: zaposleni ima prava iz radnog odnosa, ali se pojedina prava ostvaruju srazmerno ugovorenom radnom vremenu.
Da li zaposleni na nepuno radno vreme ima ista prava kao zaposleni na puno radno vreme?
Zaposleni na nepuno radno vreme ima prava iz radnog odnosa, ali je važno razlikovati prava koja zavise od broja sati i prava koja zaposlenom pripadaju bez obzira na ugovoreno radno vreme.
Srazmerno radnom vremenu najčešće se ostvaruju:
- zarada za obavljeni rad,
- naknada zarade za periode kada zaposleni ne radi, ali ima pravo na isplatu,
- pojedini dodaci i obračuni koji zavise od broja ostvarenih sati.
Sa druge strane, zaposleni ne gubi osnovna prava iz radnog odnosa samo zato što radi nepuno radno vreme. To se odnosi na pravo na godišnji odmor, bolovanje, prijavu na obavezno socijalno osiguranje, bezbednost i zdravlje na radu, zaštitu materinstva i druga prava propisana zakonom.
Kako se obračunava plata ako zaposleni radi nepuno radno vreme?
Zarada se obračunava prema ugovorenom radnom vremenu, osnovnoj zaradi i broju ostvarenih sati.
Na primer, zaposleni koji radi 20 sati nedeljno neće imati istu zaradu kao zaposleni koji na istom radnom mestu radi 40 sati nedeljno, osim ako poslodavac nije drugačije ugovorio ili predvideo svojim aktima.
Zato je važno da ugovor o radu jasno definiše:
- koliko sati zaposleni radi nedeljno,
- kako su ti sati raspoređeni,
- kolika je osnovna zarada,
- kako se obračunavaju dodaci, naknade i druga primanja.
Ako je zaposlenom ugovoreno radno vreme od 4 sata dnevno, zarada se obračunava prema tom radnom vremenu. Isto važi i za odsustva koja se plaćaju, jer se naknada zarade obračunava prema satima koje bi zaposleni inače radio po svom rasporedu.
Da li se radni staž umanjuje ako zaposleni radi nepuno radno vreme?
Rad na nepuno radno vreme ne znači da zaposleni radi neformalno ili da je van sistema radnog odnosa.
Ako zaposleni ima zaključen ugovor o radu, uredno je prijavljen i za njega se plaćaju doprinosi, njegov radni odnos se evidentira za period u kojem je bio prijavljen.
Na primer, zaposleni koji je godinu dana prijavljen kod poslodavca na nepuno radno vreme ima zaključen ugovor o radu, prijavu na osiguranje i doprinose koji se obračunavaju u skladu sa zaradom koju ostvaruje.
Važno je razlikovati trajanje radnog odnosa od iznosa zarade i osnovice na koju se obračunavaju doprinosi. Broj sati utiče na obračun zarade, ali ne znači da zaposleni nema prava iz radnog odnosa.
Koliko dana godišnjeg odmora pripada zaposlenom na nepuno radno vreme?
Zakonski minimum godišnjeg odmora iznosi 20 radnih dana i ovo pravo se ne umanjuje automatski samo zato što zaposleni radi, na primer, 4 sata dnevno.
To znači da zaposleni ne dobija „pola godišnjeg odmora“ samo zato što radi pola radnog vremena.
Razlika je u naknadi zarade za vreme godišnjeg odmora.
Na primer, ako zaposleni radi 4 sata dnevno i koristi jedan dan godišnjeg odmora, taj dan se vodi kao dan godišnjeg odmora. Naknada zarade za taj dan obračunava se prema zaradi koju bi zaposleni ostvario da je tog dana radio prema svom ugovorenom radnom vremenu.
Šta ako zaposleni radi kod dva poslodavca?
Zaposleni koji radi nepuno radno vreme kod jednog poslodavca može da zasnuje radni odnos i kod drugog poslodavca, kako bi ukupno ostvario puno radno vreme.
Na primer, zaposleni može raditi 20 sati nedeljno kod jednog poslodavca i 20 sati nedeljno kod drugog poslodavca. Sa svakim poslodavcem zaključuje se poseban ugovor o radu, a u svakom ugovoru treba jasno definisati radno vreme, raspored rada, zaradu i druga prava i obaveze.
Rad kod više poslodavaca zahteva dobru organizaciju. Radno vreme ne bi trebalo da se preklapa, a u praksi je važno uskladiti i godišnji odmor, bolovanje i druga odsustva.
Ko plaća doprinose kada zaposleni radi kod dva poslodavca?
Kada zaposleni radi kod više poslodavaca, svaki poslodavac ima obavezu da ga prijavi za radni odnos i da obračuna i plati porez i doprinose za zaradu koju zaposleni ostvaruje kod njega.
Doprinosi se obračunavaju za obavezno socijalno osiguranje, odnosno za penzijsko i invalidsko osiguranje, zdravstveno osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti.
Zbog toga je važno da svaki poslodavac vodi svoju evidenciju radnog vremena i obračunava zaradu, porez i doprinose za sate i zaradu ostvarene kod njega.
Kako se obračunava bolovanje kod nepunog radnog vremena?
Zaposleni na nepuno radno vreme ima pravo na bolovanje pod uslovima propisanim zakonom.
Međutim, naknada zarade za vreme bolovanja se obračunava prema ugovorenom radnom vremenu i zaradi koju zaposleni ostvaruje.
Na primer, ako zaposleni radi 4 sata dnevno i otvori bolovanje, naknada zarade se posmatra prema zaradi i satima koje bi ostvario da je radio prema svom redovnom rasporedu.
Zato je kod nepunog radnog vremena važno da raspored rada i odsustva budu pravilno evidentirani.
Da li zaposleni ima pravo na prevoz i topli obrok?
Zaposleni koji radi nepuno radno vreme može ostvariti pravo na naknadu troškova, kao što su dolazak i odlazak sa rada, kao i ishrana u toku rada, u skladu sa zakonom, ugovorom o radu i opštim aktima poslodavca.
Kod prevoza je važno razumeti da trošak dolaska na posao postoji bez obzira na to da li zaposleni tog dana radi 4 ili 8 sati.
Na primer, zaposleni koji radi 4 sata dnevno i svakog radnog dana dolazi na posao ima trošak dolaska i odlaska sa rada kao i zaposleni koji tog dana radi 8 sati. Zato se naknada troškova prevoza najčešće posmatra prema danima dolaska na rad, a ne prema broju sati provedenih na poslu.
Slično važi i za ishranu u toku rada, u skladu sa pravilima koja važe kod poslodavca. Zbog toga je važno proveriti šta je definisano ugovorom o radu, opštim aktom ili internim pravilima poslodavca.
Može li zaposleni da pređe sa punog na nepuno radno vreme?
Prelazak sa punog na nepuno radno vreme je moguć, ali mora biti jasno uređen.
Pošto se menja jedan od ključnih elemenata radnog odnosa, takva promena se najčešće uređuje aneksom ugovora o radu.
U aneksu bi trebalo jasno definisati od kada promena važi, koliko sati zaposleni radi, kako je raspoređeno radno vreme i kako se obračunava zarada nakon promene.
Zašto je evidencija radnog vremena važna u ovom slučaju?
Kod nepunog radnog vremena, tačna evidencija radnih sati i odsustava posebno je važna jer se zarada, naknada zarade i pojedina prava često obračunavaju na osnovu tih podataka.
Ako zaposleni radi kod više poslodavaca, koristi bolovanje, godišnji odmor ili ima raspored koji se razlikuje od standardnog osmočasovnog radnog dana, precizna evidencija pomaže da se izbegnu nesporazumi i greške u obračunu.
Za poslodavca, dobra evidencija znači sigurniju osnovu za obračun zarade, poreza i doprinosa. Za zaposlenog, ona znači jasniji uvid u radne sate, odsustva i prava koja ostvaruje.
U Minimaxu se evidencija radnog vremena, odsustva i podaci važni za obračun zarada mogu voditi pregledno i povezano. Na taj način poslodavac lakše prati podatke koji utiču na obračun, a zaposleni ima sigurnost da su njegovi radni sati i odsustva pravilno evidentirani.
Rad na nepuno radno vreme ne znači da zaposleni nema prava, već da je važno jasno razumeti koja prava se ostvaruju srazmerno ugovorenom radnom vremenu, a koja mu pripadaju bez obzira na broj radnih sati. Kada su ugovor, raspored rada, evidencija sati i odsustva jasno uređeni, manje je prostora za greške u obračunu i više sigurnosti za zaposlenog i poslodavca.
Sadržaj ovog teksta ima isključivo informativni karakter. Seyfor d.o.o. ne pruža pravne, poreske niti računovodstvene savete. Za tumačenje konkretnih situacija potrebno je obratiti se nadležnim institucijama ili ovlašćenim stručnim licima.
