Rad od kuće postao je uobičajen deo poslovne svakodnevice. Nekada je to stalni model, nekada povremena mogućnost, a sve češće hibridni oblik rada u kome zaposleni deo vremena rade iz kancelarije, a deo van nje.
Na prvi pogled, sve deluje jednostavno: zaposleni radi od kuće, posao se obavlja, komunikacija ide preko mejla, telefona ili online sastanaka.
Međutim, za poslodavca rad od kuće ne sme da ostane samo usmeni dogovor. Kada dođe vreme za evidenciju rada, obračun zarade, proveru odsustava, troškova ili prekovremenog rada, važno je da se zna šta je tačno dogovoreno, kako je evidentirano i na osnovu čega se obračunava.
Kod manjih firmi ovo je posebno važno, jer se evidencija često oslanja na dogovor, poruke ili tabele, a greške se najčešće vide tek kada treba pripremiti obračun.
Zato rad od kuće ne treba posmatrati samo kao fleksibilnost za zaposlene, već kao model rada koji mora biti jasno definisan, uredno evidentiran i povezan sa obračunom.
Šta je rad od kuće, a šta rad na daljinu?
Zakon o radu Republike Srbije propisuje da se radni odnos može zasnovati za obavljanje poslova van prostorija poslodavca. Takav rad obuhvata rad na daljinu i rad od kuće.
Iako Zakon prepoznaje oba oblika rada, u praksi se oni često koriste zajedno, posebno kada zaposleni posao obavlja uz pomoć računara, interneta i drugih digitalnih alata.
Rad od kuće najčešće podrazumeva da zaposleni posao obavlja iz svog doma, umesto iz prostorija poslodavca. To može biti stalni model, povremena mogućnost ili deo hibridnog rada.
Rad na daljinu se u praksi najčešće vezuje za obavljanje posla van prostorija poslodavca uz korišćenje informaciono-komunikacionih tehnologija, kada priroda posla to omogućava. Mesto rada tada ne mora nužno biti dom zaposlenog, već druga lokacija koja je u skladu sa ugovorom, internim pravilima i organizacijom rada.
Šta kaže Zakon o radu?
Prema Zakonu o radu, ugovor za rad van prostorija poslodavca treba da sadrži i posebne elemente koji se odnose na trajanje radnog vremena, način nadzora nad radom, sredstva za rad, korišćenje sredstava zaposlenog, naknadu troškova i druga prava i obaveze.
Propisano je da zaposleni koji radi od kuće i zaposleni koji radi u firmi moraju imati ista prava iz radnog odnosa i visinu zarade, a izuzetak su specifičnosti kao što je topli obrok, regres, troškovi prevoza.
Ovi elementi nisu samo formalnost. Upravo od njih kasnije zavisi kako će poslodavac organizovati rad, voditi evidenciju, pratiti odsustva, obračunavati zaradu i eventualne naknade.
Zato je važno da rad od kuće ili rad na daljinu bude uređen ugovorom o radu, aneksom ili odgovarajućim internim aktom, u zavisnosti od toga kako je rad organizovan.
Rad od kuće ne znači manja prava zaposlenog
Rad od kuće ne menja osnovna prava zaposlenog.
Zaposleni koji radi van prostorija poslodavca ima pravo na zaradu, radno vreme, odmore, odsustva i druga prava iz radnog odnosa. Zakon propisuje i da osnovna zarada zaposlenog koji radi van prostorija poslodavca ne može biti manja od osnovne zarade zaposlenog koji radi na istim poslovima u prostorijama poslodavca.
To znači da i kod rada od kuće poslodavac mora da vodi računa o ugovorenom radnom vremenu, pauzama i odmorima, godišnjem odmoru, bolovanju, praznicima, prekovremenom radu, obračunu zarade i naknada zarade.
Rad od kuće ne znači da je zaposleni dostupan tokom celog dana. Ako postoji potreba za radom dužim od ugovorenog radnog vremena, takav rad treba da bude odobren, evidentiran i obračunat u skladu sa zakonom i internim pravilima.
Šta poslodavac treba da definiše pre uvođenja rada od kuće?
Da bi rad od kuće bio jasno uređen, poslodavac treba unapred da definiše nekoliko ključnih stvari.
Pre svega, potrebno je odrediti ko može da radi od kuće i pod kojim uslovima - da li je reč o stalnom radu od kuće, povremenom radu ili hibridnom modelu.
Zatim je važno urediti način odobravanja i evidentiranja rada od kuće. Ako zaposleni deo vremena radi van kancelarije, poslodavac mora imati jasan podatak kog dana je zaposleni radio, kada je bio odsutan, a kada je koristio godišnji odmor, bolovanje ili drugi osnov odsustva.
Posebno treba definisati sredstva za rad i troškove: da li zaposleni koristi službenu ili sopstvenu opremu, ko obezbeđuje internet, da li postoji naknada troškova i na koji način se ona utvrđuje. Zakon o radu ne propisuje jedinstven iznos naknade troškova za rad od kuće, ali predviđa da ugovor za rad van prostorija poslodavca treba da uredi korišćenje sredstava zaposlenog, naknadu troškova za njihovu upotrebu, kao i naknadu drugih troškova rada i način njihovog utvrđivanja.
Važno je urediti i pitanja bezbednosti i zdravlja na radu. Rad od kuće ne znači da prestaju obaveze poslodavca u ovoj oblasti. Iako zaposleni ne radi u prostorijama poslodavca, potrebno je razmotriti uslove rada, opremu, pauze, komunikaciju i moguće rizike, posebno ako je rad od kuće redovan ili deo hibridnog modela.
Na kraju, važno je da bude jasno koji podaci ulaze u obračun zarade. Radno vreme, odsustva, naknade, prekovremeni rad i druga primanja moraju biti evidentirani tako da se na osnovu njih može pripremiti tačan obračun.
Kada su ova pravila definisana, rad od kuće postaje deo uređenog poslovnog procesa.
Zašto je evidencija ključna?
Kod rada od kuće nije dovoljno znati da zaposleni „radi hibridno”. Važno je da se zna šta se dogodilo svakog konkretnog dana.
Na primer:Zaposleni radi od kuće ponedeljkom i petkom, a ostalim danima iz kancelarije. Ako jednog petka otvori bolovanje, taj dan više nije dan rada od kuće, već odsustvo koje ulazi u obračun po drugom osnovu.
Upravo zato evidencija mora jasno da pokaže da li je zaposleni tog dana radio, koristio odsustvo, bio na bolovanju ili radio po drugom osnovu. Tako evidencija postaje osnova za tačan obračun, a ne samo administrativna obaveza.
Kako Minimax pomaže?
Kod rada od kuće i hibridnog rada najvažnije je da evidencija o radu zaposlenih bude tačna, pregledna i dostupna pre obračuna zarade.
U Minimaxu se evidencija radnog vremena može voditi digitalno - kroz program na računaru ili putem mobilne aplikacije. Zaposleni mogu evidentirati dolaske, odlaske, pauze, odsustva i druge unose, dok administrator ima pregled nad podacima, može ih po potrebi urediti i povezati sa obračunom zarade.
To je posebno važno kada zaposleni rade po različitim modelima rada - iz kancelarije, od kuće, na terenu ili po hibridnom rasporedu. Podaci iz evidencije radnog vremena mogu se preneti u obračun zarade, što smanjuje potrebu za ručnim unosom i naknadnim proverama.
Kada su pravila rada od kuće jasno definisana, a evidencija povezana sa obračunom, ovaj model rada postaje jednostavniji i za poslodavca i za zaposlene. Uz Minimax, rad od kuće postaje deo uređenog procesa - od evidencije radnog vremena do obračuna zarade.
