Poreski sistem Srbije priprema se za važnu promenu.
Prema Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost, najveći deo novih pravila trebalo bi da počne da se primenjuje 1. januara 2027. godine.
Međutim, iza promena pojedinačnih članova Zakona nalazi se znatno šira promena - uvođenje novog softverskog rešenja Poreske uprave pod nazivom SiTAX, odnosno Srpski integrisani poreski sistem.
Cilj nije samo prelazak na novi informacioni sistem. Predložene izmene pokazuju pravac u kojem se poreski postupci kreću: više standardizovanih podataka, automatizovanije procedure i manje prostora za naknadno ispravljanje propusta bez dodatnih koraka. Zbog toga je važno da se privrednici i računovođe sa novinama upoznaju pre početka njihove primene.
Budući da je reč o Predlogu zakona, do konačnog usvajanja moguće su izmene pojedinih rešenja.
Zašto se menja Zakon o PDV?
U obrazloženju Predloga zakona Ministarstvo finansija navodi da je jedan od ključnih razloga za izmene prilagođavanje propisa novom informacionom sistemu SiTAX, čija je implementacija u oblasti PDV planirana od 1. januara 2027. godine.
Novi sistem trebalo bi da omogući veću standardizaciju i digitalizaciju poreskih postupaka. Da bi automatizovani sistem mogao pravilno da funkcioniše, zakonska pravila moraju biti dovoljno precizna da se iste poreske situacije obrađuju na isti način.
Upravo zato deo predloženih promena uređuje rokove i postupke mnogo preciznije nego ranije.
Za računovođe i firme to praktično znači da će kvalitet i pravovremenost podataka postajati još važniji. Kada poreski postupak postane više automatizovan, greška koja ranije možda nije bila odmah vidljiva može znatno brže postati predmet daljeg postupanja.
Ulazak u PDV sistem: obaveza bi trajala najmanje tokom dve kalendarske godine
Jedna od važnijih promena odnosi se na obveznike koji u prethodnih 12 meseci ostvare ukupan promet veći od 8.000.000 dinara i po tom osnovu imaju obavezu evidentiranja za PDV.
Prema novopredloženom stavu 2 člana 38, obaveza plaćanja PDV u tom slučaju trajala bi najmanje u tekućoj i narednoj kalendarskoj godini.
Ova formulacija je važna za planiranje poreskog statusa firme. Prelazak praga od osam miliona dinara ne treba posmatrati samo kao administrativnu obavezu registracije za PDV. Datum prelaska praga može imati direktan uticaj na period tokom kojeg će firma ostati u sistemu.
Zato praćenje prometa u realnom vremenu postaje još značajnije. Čekanje kraja meseca ili naknadna provera prometa može biti loša praksa u sistemu koji se sve više oslanja na digitalne podatke i automatizovane kontrole.
Brisanje iz PDV evidencije dobija preciznije rokove
Predlog detaljnije uređuje i izlazak iz sistema PDV.
Obveznik koji u prethodnih 12 meseci nije ostvario ukupan promet veći od 8.000.000 dinara i ispunjava propisane uslove mogao bi da zahteva prestanak obaveze plaćanja PDV. Predloženo je da se zahtev za brisanje podnosi u roku od pet dana od dana prestanka obavljanja PDV aktivnosti, uz obavezno navođenje datuma prestanka te aktivnosti.
Posebna pravila predviđena su i za statusne promene. Kada PDV obveznik prestaje da postoji usled statusne promene uređene propisima o privrednim društvima, njegov pravni sledbenik trebalo bi da obavesti poreski organ u roku od pet dana od sprovođenja statusne promene.
U tom slučaju Poreska uprava bi po službenoj dužnosti sprovodila postupak i izdavala potvrdu o brisanju iz evidencije PDV.
Za računovodstvo ovo znači da statusne promene više nego ikada moraju biti povezane sa poreskim rokovima. Informacija o promeni koja do računovođe stigne sa zakašnjenjem može značiti da je značajan deo raspoloživog roka već istekao.
Poseban rok za poslednju PDV prijavu
Predlog donosi još jednu važnu novinu za obveznike koji izlaze iz PDV sistema.
Obveznik koji se briše iz evidencije PDV, odnosno pravni sledbenik obveznika koji prestaje da postoji usled statusne promene, trebalo bi da podnese poresku prijavu u roku od 15 dana od dana prestanka obavljanja PDV aktivnosti.
Predviđeno je i posebno prelazno pravilo za januar 2027. godine: ako PDV aktivnost prestane tokom januara 2027, prijava bi se podnosila od 1. do 15. februara 2027. godine.
To je dobar primer zbog čega će početak 2027. zahtevati posebnu pažnju - pored novih pravila postojaće i prelazne odredbe koje uređuju prelazak sa starog na novi režim.
Šta ako PDV prijava ne bude podneta na vreme?
Jedna od sistemski najznačajnijih novina odnosi se upravo na propuštanje roka.
Predlog predviđa da, ako PDV obveznik ne podnese poresku prijavu u propisanom roku, poreski organ podnosi prijavu po službenoj dužnosti na osnovu preliminarne poreske prijave.
Takva prijava sadržala bi isključivo podatke o obračunatom PDV, a ne i podatke o prethodnom porezu.
Ovo je veoma važna promena za poreske obveznike.
Pravo na odbitak prethodnog poreza time ne nestaje, ali bi obveznik morao da ga ostvari podnošenjem izmenjene poreske prijave u skladu sa zakonom.
Drugim rečima, propuštanje roka više ne treba posmatrati samo kao kašnjenje sa administrativnom obavezom. U automatizovanijem sistemu ono može odmah proizvesti poreski rezultat zasnovan na podacima kojima Poreska uprava raspolaže.
Šta ako firma nije na vreme ušla u sistem PDV?
Predlog uređuje i situaciju u kojoj je obveznik imao obavezu da se evidentira za PDV, ali to nije učinio u propisanom roku.
Takvom obvezniku bilo bi omogućeno da u prvoj poreskoj prijavi nakon evidentiranja izvrši korekciju PDV za prethodne poreske periode.
Predlog dalje propisuje da se smatra da je tom korekcijom otklonjena greška koja se odnosi na poresku obavezu, uz odgovarajuću primenu odredaba propisa koji uređuju poreski postupak i poresku administraciju u vezi sa krivičnim delom ili prekršajem kod izmenjene poreske prijave.
Ovo je značajno jer uvodi jasno definisan način ispravljanja situacije u kojoj je obaveza evidentiranja postojala, ali nije izvršena na vreme.
SiTAX menja i način na koji treba razmišljati o računovodstvu
Najveća greška bila bi posmatrati SiTAX samo kao „novi portal Poreske uprave“.
Suština promena je dublja. Kada poreski sistem raspolaže strukturiranim podacima i može da automatizuje deo postupaka, još je važnije da poslovne promene budu pravilno i pravovremeno evidentirane pre nego što dođe vreme za poresku prijavu.
U tome važnu ulogu imaju i računovodstveni programi. Minimax već danas povezuje podatke iz poslovnih dokumenata sa PDV evidencijama i obračunom. Potvrđivanjem izdatih i primljenih računa, izvoda i drugih poslovnih promena automatski se formiraju podaci koje program uzima u obzir pri obračunu PDV-a, dok su korisnicima na raspolaganju PPPDV i POPDV obrasci, kao i elektronske PDV evidencije za SEF.
Kako se poreski sistem bude menjao, menjaće se i zahtevi koje poslovni softver mora da podrži. Minimax će, kao i do sada, pravovremeno ispratiti neophodne zakonske i sistemske izmene i potrebne novine implementirati u program, uz odgovarajuća uputstva i podršku svojim korisnicima.
Za računovođe to znači manje oslanjanja na naknadne provere i ručne evidencije, a više pažnje na to da svaka poslovna promena bude evidentirana na vreme i na odgovarajući način.
Šta sledi do početka primene novih pravila?
Prema članu 17 Predloga, zakon bi se, uz određene izuzetke, primenjivao od 1. januara 2027. godine. Za pojedine odredbe predviđeni su drugačiji datumi početka primene, dok bi podzakonski akti za koje Predlog daje ovlašćenje trebalo da budu doneti zaključno sa 15. decembrom 2026. godine.
Zato će završetak 2026. biti važan period za računovođe i privrednike.
Do tada će biti jasniji i praktični detalji primene novih pravila, pa je važno pratiti izmene, rokove i nova uputstva kako bi prelazak na novi sistem prošao bez nepotrebnih iznenađenja.
Kompletan Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o PDV dostupan je ovde.
Sadržaj ovog teksta ima isključivo informativni karakter. Seyfor d.o.o. ne pruža pravne, poreske niti računovodstvene savete. Za tumačenje konkretnih situacija potrebno je obratiti se nadležnim institucijama ili ovlašćenim stručnim licima.
