Plaćeno odsustvo je jedno od osnovnih prava zaposlenih koje uređuje Zakon o radu. Zaposlenima se odobrava u posebnim životnim situacijama, a poslodavci su dužni da omoguće korišćenje odsustva i za to obezbede naknadu zarade. Važno je napomenuti da zaposleni moraju opravdati razlog svog odsustva.
U praksi se često javljaju pitanja: Koliko dana plaćenog odsustva pripada zaposlenom i u kojim situacijama? Da li poslodavac može odrediti dodatne razloge?
U ovom blogu donosimo pregled najvažnijih pravila i praktičnih primera koji su važni i za zaposlene i za poslodavce.
Kada zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo?
Član 77. Zakona o radu propisuje da svaki zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo u trajanju do 5 radnih dana godišnje, i to obavezno u tri slučaja:
- sklapanje braka,
- rođenje deteta (porođaj supruge),
- teža bolest člana uže porodice.
Osim ova tri, postoje još dve situacije gde je zakon još precizniji:
- smrt člana uže porodice – pravo na 5 dana,
- dobrovoljno davanje krvi – pravo na 2 uzastopna dana (dan davanja i naredni dan).
Pod užom porodicom smatraju se: bračni drug, deca, braća, sestre, roditelji, usvojilac, usvojenik i staratelj.
Zakon ostavlja prostor poslodavcima da internim aktom ili ugovorom o radu za prve tri navedene kategorije (zakonski okvir „do 5 radnih dana“), konkretno odredi trajanje tih odsustava. Na primer, da zaposleni u slučaju venčanja imaju pravo na 3 dana odsustva, a u slučaju rođenja deteta 5.
Kod preostala dva razloga odsustva – smrti člana uže porodice i dobrovoljnog davanja krvi, zakonom je precizno određen broj dana, bez mogućnosti „pomeranja“. U slučaju dobrovoljnog davanja krvi, to odsustvo se ne vezuje za radne dane. Ako zaposleni da krv u petak, onda su odsustvo petak i subota, čak i ako je subota neradna. Dakle, zbog jasne zakonske definicije “dva uzastopna dana”, nema mogućnosti da se, ukoliko je subota neradna, plaćeno odsustvo prebaci na ponedeljak pa tako zaposleni onda odsustvuje samo u petak na dan davanja krvi a subota je svakako slobodna kao dan nedeljnog odmora.
Osim toga, poslodavac može uvesti i pravilnicima ili ugovorom o radu odrediti i neke dodatne situacije kada zaposleni može da koristi plaćeno odsustvo. Najčešći primeri u praksi su: selidba, elementarne nepogode, polaganje stručnih ispita, sklapanje braka deteta zaposlenog, rođendan zaposlenog.
Plaćeno odsustvo tokom odmora i bolovanja – šta zakon kaže
Ukoliko razlog za plaćeno odsustvo nastupi u toku godišnjeg odmora, godišnji odmor se prekida u trajanju koje odgovara odsustvu, a zaposleni ga nastavlja po završetku odsustva. Ako se događaj zbog kojeg zaposleni ostvaruje pravo na plaćeno odsustvo dogodi dok je na bolovanju, bolovanje se ne prekida radi korišćenja odsustva. Za razliku od godišnjeg odmora, koji se može pauzirati uz saglasnost poslodavca, trajanje bolovanja određuje lekar ili lekarska komisija i ne može se menjati voljom zaposlenog ili poslodavca.
Kako se obračunava zarada tokom odsustva?
Ovaj deo plaćenog odsustva definišu članovi 114-117 Zakona o radu. Za vreme plaćenog odsustva zaposleni prima naknadu u visini prosečne zarade ostvarene u prethodnih 12 meseci. Ovo pravilo važi i za druga odsustva kada se zarada isplaćuje, i to: bolovanje do 30 dana, godišnji odmor, državni praznici, vojna obaveza, odazivanje na poziv državnog organa. Poslodavac ima pravo da od zaposlenog zatraži dokument kojim potvrđuje razlog odsustva (venčani list, izvod iz matične knjige rođenih, potvrdu o hospitalizaciji ili potvrdu o smrti).
Iako zakon to ne propisuje detaljno, praksa podnošenja zahteva za odsustvo je jasna - zaposleni podnosi pisani zahtev poslodavcu, uz zahtev prilaže dokaz (npr. venčani list, izvod iz matične knjige rođenih, potvrdu o davanju krvi), poslodavac donosi rešenje i evidentira odsustvo. Bez podnetog zahteva, poslodavac nema pravni osnov da odobri i isplati plaćeno odsustvo.
Šta ovo znači za poslodavce i knjigovođe?
Poslodavci – jasno definisani pravilnici i procedure sprečavaju nesporazume i garantuju da će svi zaposleni biti tretirani jednako. Knjigovođe – tačno evidentiranje odsustava olakšava obračun zarada i smanjuje rizik od grešaka. Najbolje rešenje je najpre jasno definisanje internih pravila a zatim i precizno vođenje evidencije. U Minimaxu vođenje evidencije odsustava i obračun zarada je pojednostavljeno – sve promene se automatski ažuriraju, što smanjuje rizik od greške i olakšava administraciju.
Ovaj tekst kreiran je kao vodič za razumevanje sadržaja, a ne kao glavni izvor informacija namenjen donošenju konačnih poslovnih odluka ili tumačenju postojećeg sadržaja. Za druga uputstva i detaljniji uvid u razmatrana pitanja, preporučujemo da se konsultujete sa stručnjacima.
